Када се упутите у Српску Црњу, видећете таблу на којој пише: Добро дошли у Српску Црњу, Ђурину варош. Српска Црња заиста и јесте Ђурина варош, у правом смислу те речи. И данас, након скоро два века од његовог рођења, када обилазите музеј посвећен овом славном сликару и песнику, можете осетити дух његовог времена. Ђура Јакшић рођен је 1832. године у поменутом месту и заувек остао његов симбол и оно највредније што има Српска Црња.
За Ђуру Јакшића каже се да је највећи сликар међу песницима и највећи песник међу сликарима, а у Банату нема човека који се не сећа неког његовог стиха или не препознаје неку његову слику. Када говоримо о поезији, песма ,,Отаџбина“ дефинитивно има највећи одјек, а када су у питању слике истиче се ,,Девојка у плавом,“ која се налази и на муралу у Српској Црњи. То је један од два мурала, на другом се налази сам Ђура. Осликани су на пажљиво бираним местима, тако да могу да се ,,гледају.“ Много је културних споменика посвећено њему: биста у парку, споменик поред библиотеке која носи његово име, као и школа, а када процвета липа, то је знак је да се приближавају ,,Липарске вечери.“ ,,Липарске вечери“ велика су културна манифестација која слави Ђурино име. Тада се у Српској Црњи рецитују Ђурини стихови, разговара о књижевности, пије вино, тада сви живе у добу романтизма као и Ђура и сви су помало боеми.
Ђура Јакшић вечно ће остати запамћен као један од највећих талената и уметника општине Нова Црња, а ако желите да бар на тренутак путујете кроз време и да осетите бунт романтизма, дођите у Ђурину варош, према којој сасвим сигурно нећете остати равнодушни.
