Izložba „Učešće Jevreja u razvoju dobrovoljnog vatrogastva u Zemunu“ biće svečano otvorena u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u četvrtak, 12. aprila 2018. godine, u 19 časova, na dan kada se u Izraelu obeležava Dan Holokausta, ili kako ga oni nazivaju Jom Hašoa.
Jevrejska opština Zemun svake godine obeležava ovaj datum prigodnim sećanjima na svoje stradale članove tokom Drugog svetskog rata, a ove godine tim povodom biće otvorena izložba „Učešće Jevreja u razvoju dobrovoljnog vatrogastva u Zemunu“ u Narodnom muzeju Zrenjanin.
Dobrovoljno vatrogasno društvo „Matica“ iz Zemuna osnovano je 1870. godine i prvo je takvo društvo formirano na teritoriji današnje Srbije. Jevreji iz Zemuna bili su među inicijatorima osnivanja Dobrovoljnog vatrogasnog društva. Od dvadeset potpisnika „Protokola o osnivanju“, različitih nacionalnosti (Nemci, Srbi, Česi i Hrvati), bila su čak osmorica Jevreja. Razlog postavljanja ove izložbe i u Zrenjaninu je činjenica da je drugo dobrovoljno vatrogasno društvo u današnjoj Srbiji formirano u Velikom Bečkereku 1871. godine. Oba društva su tokom godina prošla kroz mnoga iskušenja, ali je njihov rad sačuvan sve do današnjih dana.
Najteža vremena za Jevreje iz Zemuna nastupila su po okupaciji 1941. godine. U vreme kada su Jevreji iz Zemuna upućivani na prinudni rad, Jevreji iz Zrenjanina su uveliko bili spremani za uništenje. Već su avgusta 1941. šleperima dovoženi do Beograda gde su ih nemačke okupacione vlasti nemilosrdno ubijale. Jevreji iz Zemuna su skoro godinu dana bili besplatna radna snaga, da bi ih jula 1942. ustaše deportovale u Jasenovac i Staru Gradišku. U tim logorima stradalo je preko 90 procenata članova jevrejske zajednice iz Zemuna. Jevreji vatrogasci delili su sudbinu svojih sunarodnika, ali se mnogi od njih nisu mirili sa tom situacijom. Pokušavali su tokom 1942. godine da se povežu sa partizanskim odredima.
Nekoliko članova Dobrovoljne vatrogasne čete „Matica“ je tu nameru i ostvarilo. Na njihov doprinos oslobodilačkoj borbi podseća spomen ploča koja stoji u holu Vatrogasnog doma u Zemunu. Na njoj su ispisana i imena pet Jevreja, članova Dobrovoljne vatrogasne čete stradalih u Narodnooslobodilačkoj borbi. U Jasenovcu su stradali Josip Elijas, Ervin Goldštajn i Samuel Majer. U partizanskim jedinicama stradali su Josif Kronštajn i Bela Zonenberg. Jedini preživeli Jevrejin, vatrogasac, bio je Jakov Čelebi kome je ova izložba i posvećena.
Važnost ove postavke ogleda se i u tome da pokaže da su još pre 150 godina Jevreji ravnopravno učestvovali u društvenom i kulturnom životu svog grada. Dr Olga Manojlović Pintar, Viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, u recenziji o knjizi i izložbi na kraju zaključuje: „Interesantno zamišljena, bogato opremljena – filmom, faksimilima dokumenata i publikacija, fotografijama i razglednicama, izložba ima potencijal da podstakne dijalog i otvori prostor za saznavanje novih podataka iz prošlosti koji neminovno i suštinski utiču na stvarnost. Kao i svaka iskrena, ma koliko na prvi pogled mala istorijska slika ona ima snagu da utiče na dalju demokratizaciju društva u Srbiji“.
Postavka će trajati do 11. maja 2018, a nadležni kustos je Biljana Dimkić Krčmar, istoričar umetnosti u Narodnom muzeju Zrenjanin.
