Nije uvek lako,ali treba imati cilj. Snovi se ostvaruju. Biće bolje. Svi se susrećemo sa ovim frazama, ali retko da imamo primer u okruženju koji ima 3 od 3 gorepomenuta. Na sreću naše redakcije, upoznali smo čoveka čiji put nije bio lak, ali je svoj san ostvario. Dobro, prešao je pola sveta, ali verujte, vredelo je.
Dušan Žarkov, nekadašnji gimnazijalac i nesuđeni geofizičar, a sada profesionalni kuvar, vlasnik je bistroa Funk (koji se, na sreću, nalazi preko puta naše redakcije). Osim što čitav koncept njegovog restorana izgleda kao da ste u nekoj evropskoj prestonici i što je hrana fantastična, Dušan (u daljem tekstu Le Gele) pleni harizmom, pozitivnom energijom i uz obroke servira sjajne priče.
-Nakon gimnazije sam upisao geofiziku, nije mi nešto išlo, pa sam odlučio da napustim faks. Naravo, nakon toga je došlo pitanje- šta dalje? Ubrzo sam se kao perač sudova zaposlio u jednom beogradskom restoranu. U prvoj smeni sam prao sudove, u drugoj učio od šefa. Proces učenja i dalje traje. Iz Beograda sam otišao na brod i tamo sam bio 3 godine. Svi moji drugovi iz kraja su išli da rade na prekookeanskim brodovima, pa sam pomislio da bi trebalo i ja da probam.
Logično bi bilo da se nakon 3 godine rada na brodu vratite kući, ali Le Gele je krenuo put Francuske. Na prestižnom institutu Paul Bocuse proveo je tri meseca, stekao znanje i volontirao, jer nije mogao da dobije posao bez “papira”.
-To nije klasična škola. Šef ti ujutru donese gajbu i kaže ti da danas spremaš to i to. Učiš tehnike seckanja, serviranja… Krećeš od onoga što misliš da znaš- supe, sosevi i tome slično. Bilo nas je desetoro u klasi, ja sam bio najbolji i kao nagradu sam dobio da radim jednu noć u Mišelinovom restoranu. Ja sam se zaprepastio kada sam shvatio da u tom restoranu ima 40 sedećih mesta, a 22 kuvara.
I ne, ni nakon Francuske Le Gele nije krenuo kući. Otišao je na rečni brod gde je upoznao svoju lepšu polovinu, a tek nakon tri godine na rekama, odlučio je da se vrati kući. Dobro, ne baš kući, ali u Novi Sad. Blizu je. Godinama je vodio Toster bar, odlučio da otvori Tosteraj,ali je on nažalost stradao od posledica globalne pandemije. E, sada se Le Gele vraća kući. Najpre sa suprugom na običnom kućnom šporetu počinje da priprema obroke po porudžbini, uglavnom za IT-evce, ali je za kratko vreme porudžbina bilo toliko da se odlučio na sledeći korak. Otvara svoj restoran (na sreću naše redakcije, još jednom).
-Pripreme lokala su trajale oko mesec i po dana. Moj kum je iscrtao grafite koje vidite. Ja ovde dnevno provedem oko 17 sati. Za sada tako, dok se ne steknu uslovi za drugo. Ovo je porodična priča i mislim da ljudi to osete. Mislim da je ovo dobar potez, jer zaista volim to što radim.
Nakon svega par dana rada Funk-a, objavili su oglas da traže pojačanje. Le Gele nije želeo da u startu zaposli previše ljudi, da ne bi doveo sebe u situaciju da otpušta radnike. Nisu, kako kaže, očekivali da će posao odmah krenuti tako dobro.
-Mi spremamo 30 dnevnih obroka svakog dana. I uvek se proda. Hranu nikada ne bacamo, zato nam je jako važno da spremimo onoliko koliko će se prodati. Tako da, ako dođete i nema hrane sa dnevnog menija, to nije zato što nas mrzi da spremimo, već zato što je prodato, ali ljudi jedu sve što je u našoj ponudi, zaista. Ne bih mogao da izdvojim ništa što se najčešće naručuje. Jednako su ljudi zainteresovani za burgere, kobasice, sendviče…. I kažu da su oduševljeni. Nadam se da su iskreni. Napomenuo bih samo da imamo sjajnu saradnju sa pivarom Drozli koju takođe vodi mladi bračni par.
Osim što smo svi u redakciji siti i zadovoljni, Le Gele nas je naučio i da nikada ne treba da verujemo mršavim kuvarima. Ukoliko ste za malo Evrope u Zrenjaninu, svetske obroke i sjajne priče ovog kuvara, sada znate gde treba da svratite.
