Kapaciteti Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ bili su premali da prime sve one ljubitelje teatra koji su u subotu, 5. marta imali sreće da dođu do karata za premijeru „Ludog kamena“. Prosto je moglo da se oseti u vazduhu da je gradu na Begeju nedostajalo ovakvih događaja, koji su minimizirani usled pandemije Korona virusa.
Da ne bude zabune – „Ludi kamen“ nije Čehov. To je miks dve jednočinke pod nazivima „Prosidba“ i „Medved“ Antona Pavloviča Čehova, a ono što su Zrenjaninci premijerno videli u subotu uveče je „čedo“ reditelja (i glumca) Radoslava Raleta Milenkovića i ansambla zrenjaninskog pozorišta. Summa summarum, predstava koja će, sasvim sigurno, imati dug i zanimljiv „život“ kako u Zrenjaninu tako i bilo gde drugde gde bude prilike da se odigra.
Reditelj se posle deceniju i po ponovo vratio u Zrenjanin, na „daske koje život znače“ gradskog teatra. Razgovarajući sa Raletom Milenkovićem, saznali smo da je za njega Čehov (uz Šekspira) neiscrpni izvor inspiracije i autor kojeg je uspeo da razume tek u određenim godinama. „Zašto Čehov? Čehov zato što je najveći, zato što je tako duboko, bespoštedno, tako brutalno iskreno sve što je napisao – napisao ne bi li nas suočio sa našim banalnostima, sa našom prazninom, načinom na koji živimo, načinom na koji traćimo svoj život. Ne bi li nam pomogao da podnesemo zapravo ono što je život oduvek i bio, jer bez obzira na pojavnosti i na spoljašne ukrase, u ljudskoj duši je uvek ta napetost i taj problem koji ima svako od nas, kako da prevaziđe, da podnese samoću, otuđenost, usamljenost, banalnost, trivijalnost i tamne strane svoje prirode. U ove dve jednočinke koje su naizgled vrlo vesele i u pozorišnom smislu klasični vodvilji, to i te kako postoji i probija, a ja sam pokušao da „izoštrim” tu mračnu stranu ljudske prirode, čak i u tako oveštalim, stereotipnim situacijama kao što su prosidbe ili zaljubljivanja i do kiča dovedeni rituali između muškarca i žene. Mene da pitate, ja bih režirao samo Čehova. Ne mogu da se nasitim te lepote, te pameti, dubine, brutalne iskrenosti kojom on zapravo nepotkupljivo priča svoje priče o ljudima, o tome kako je složena ljudska priroda i kako se zapravo svi naši problemi javljaju iz naših očekivanja i naših predrasuda o sebi i drugima. Mislim da je Čehov najbolji mogući autor za jedno ovakvo repertoarsko gradsko pozorište, da nas sačuva od banalnog, vulgarnog humora i osuđenosti „da bude smešno, ne bi li na blagajni bilo uspešno”.
Podmlađeno rukovodstvo gradskog teatra, na čelu sa Dejanom Karlečikom, odlično je „ispipalo puls“ zrenjaninske publike i dalo im „Ludi kamen“. Prvi čovek Pozorišta „Toša Jovanović“ veoma je zadovoljan celokupnim procesom nastanka predstave, a najviše činjenicom da su, ponovo, zrenjaninski glumci podigli kvalitet „za lestvicu više“ i ponudili nešto veoma interesantno, zanimljivo, pitko, duhovito i pamtljivo. Salve smeha i aplauzi na otvorenoj sceni tokom premijere „Ludog kamena“ idu u prilog ovoj tvrdnji mladog direktora, što samo nagoveštava da ambicije i želje ima i da nam tek predstoje iznenađenja iz našeg pozorišta.
Glumačka ekipa koja je iznela „Ludi kamen“ sastavljena je od vrsnih poznavalaca umeća preobražavanja, kojima ni u jednom trenutku tokom premijere nije bilo moguće spočitati bilo šta. U “Prosidbi” je Natalija Stepanovna – Nataša Ilin, Ivan Vasiljevič Lomov – Ljubiša Milišić a Stepan Stepanovič Čubakov – Mirko Pantelić. U “Medvedu” je Jelena Ivanovna Popova – Sanja Radišić, Grigorij Stepanovič Smirnov – Jovan Torački a Luka – Zvonko Gojković. Uz maestralnu podšku tehničkog dela ekipe, nepogrešivo je „Ludi kamen“ ušao među Zrenjanince.
Na kraju, stičemo utisak da je ova predstava definitivno osuđena na veliki uspeh!
