“ Ladies and Gentlemen, Welcome to the biggest show ever.“ Makenbal je ove godine organizovan za šire narodne mase i održava se u svim gradovima sveta istovremeno. Dakle, gde god da ste se našli u trenutku njegovog početka, niste ništa propustili, štaviše, postali ste deo najmasovnije maskarade ikada za koju vam nije trebala pozivnica, pa čak ni maska.
Vaše lice je dobilo gratis masku svaki put kada biste pogledali vesti ili pročitali zastrašujuću statistiku. Vaše telo se dakako zamaskiralo svakodnevnim nametima nevidljivih pravilopisaca, koji zbog krize nisu mogli da angažuju i lektore, pa su se ,,pravila igre“ iz dana u dan menjala. Ha, pa zar nije najlakše zbuniti protivnika ako igraš drugačijom taktikom svaki put bez sudije koji će da sudi? Ako je do tada i bio u vašem vlasništvu, vaš mozak je na popustu organizatora maskarade dobio „special edition“ dozu #lebtejebosvićemodapocrkamo motivacije, koje nema ni u jednoj literaturi popularne psihologije. Vaš duh je potpuno prirodno odlepršao tamo gde duhovi pokojnika počivaju – jer kome treba duša koja će da talasa sada kada je mrtvo more.
Već ste se našli na aparatima za disanje, a sponzor žurke kaže: ,,E sada morate da nosite i maske preko usta i nosa“. Zanimljivo je što u tom trenutku žiri donosi odluku da neki lete sa maskenbala, jer nemaju simptome traženog #kissmyass sindroma, a kome trebaju ti što neće da ljube? Iako zamagljenog vida, vi primećujete da sponzori ne nose maske, ne broje sa koliko će se ljudi naći u prostoriji. Jer grupnjak ove godine nije u modi. Pazi sad, ako je žurka na otvorenom, može da se okupi nas 500 zamaskiranih, ali samo ako ćemo da uživamo u kulturnim sadržajima. Jer bolest neće tu da se petlja, nije joj valjda zanimljivo. Ona hoće tamo gde su blud, razvrat i nemoral… Poput recimo ŠKOLA!
Deca! Pa ta deca su najopasnija, naročito u grupama od po 15 njih, gde sede, čitaju, odgovaraju na pitanja i eventualno prošetaju do table da nešto zapišu… Znam da ste sad u zabludi, ali nemojte biti. Jer nisu to ona ista naša deca koja su se letos družila, igrala utakmice, kupala se u bazenima sa gomilom druge dece… Ne, od 1.septembra to su deca koja su najveća opasnost po svoju okolinu. Toliko su opasni, da ako skinu masku da udahnu vazduh, mogu biti izbačeni iz škole, a u najgorem scenariju, ukoliko ih ne zamaskirate dobro pred odlazak u školu, mogu vam ih čak i ODUZETI! (Ja deci, umesto užine, pakujem isključivo maske. Bolje da su gladni, nego da završe u hraniteljskoj porodici). Al Kaida bi pozavidela direktorima škola kako ih čuvaju, toliko da ni za vreme velikog odmora ne smeju da napuste učionice. Izgleda su zastarele lekcije o značaju udisanja svežeg vazduha. Nije lako ni nastavnicima, koji kao vođe terorističke jedinice, moraju da drže stvari pod kontrolom (da neko ne ide u toalet bez razloga, slučajno uputi sumnjiv pogled drugu/drugarici i sl). Neće bolest na fudbalske stadione, koncertne prostore, klubove na otvorenom… Hoće samo među tu dečiju bagru. Zašto nam to lepo niste rekli, nego sami treba ovako da čitamo između redova? Ah.
Sve mi se manje sviđa organizator ove žurke… Mislim da ima ozbiljne propuste u scenariju, koji se i kroz rupicu na maski mogu videti. Hrabri glumci su počeli da napuštaju scenu, plašljivi još uvek puze.
Ne znam da li neko ima informaciju, posle koliko vremena se skida ona maska koju smo sami sebi kreirali, koja se golim okom ne vidi, a krv curi kad se skida?
Autor teksta: Dejana Tucić
