Nakon dve godine pauze, deluje da se sezona slava od ove jeseni vraća na velika vrata. Pod ruku sa
sarmom, ruskom salatom i pečenjem, očekujte da će vam biti servirana nekolicina šablonskih pitanja
ničim izazvanih, a opet znatiželjnih, rođaka, kumova i prijatelja.
Odmah da se razumemo, iza ćaskanja ovog tipa najčešće nema nikakvih loših namera. Ljudska
radoznalost, u kombinaciji sa dosadom, nekada dovedu do situacija u kojoj neko za stolom crveni, neko
nekoga gurka ispod stola, neko nekom suptilno pokazuje na sat i slično. Što ono kažu – put do pakla…
Elem, kako bismo spremno dočekali ovu jesen, evo kratkog osvrta na sve što nas očekuje nakon što se
poslužimo žitom.
Kad misliš da…?
…diplomiraš / se zaposliš / se udaš / se razvedeš / rađaš / promeniš posao / (nastavi niz)
„Kad misliš“ pitanja rezervisana su za okupljanje gostiju i „svečano otvaranje skupa“. Idu uz meze i
aperitiv, što kažu profinjeni. Služe se hladna, a ređaju gradativno – od najbezazlenijih do najiritantnijih.
„Kad misliš da skineš tih par kila viška?“ čućete tik nakon što napunite tanjir projicama, kiflicama, slanom
tortom i tanko rezanom šunkom. Tajming je sve, zar ne?
Što si…?
…promenila frizuru / renovirala stan / odustala od… / ostala sa… / otišla od… / (nastavi niz)
Vidim kako mi, u slowmotion-u, u pola srka, teatralno ispada kašika iz ruke direktno u tanjir sa supom.
Neki Kolumbo mi ponovo otkriva nove horizonte. Ma kakva crna supa! Ovakav momenat zaslužuje moju
nepodeljenu pažnju. Pitam se kako je moguće da mi nikada ništa tako briljantno nije palo na pamet?
Zašto se sama nisam svega toga nisam setila? Izgleda da o svojoj budućnosti uopšte ne razmišljam. Biće
da nemam nikakav plan ni za današnji dan.
Što nisi…?
…lako se kombinuje sa opcijama iz prethodnih stavki, verujem da je očigledno.
Na stolu je sarma i ne, nije prerano za kajanje visoke nutritivne vrednosti. „Mogla si, a nisi“ najbolje se
služi uz „što nisi“ sos. Odličan povod da se podsetimo svih grešaka iz prošlosti, loših odluka i propuštenih
vozova. Osnovno pravilo sarme glasi: red mesa, red kupusa. Međutim, kako bude odmicalo veče, sve
više ćete da uviđate da vas je u ovoj turi zakačio samo kupus. Ne udubljujte se u dalje istraživanje, neće
vam se ni sa drugim sarmama biti mnogo bolje.
Šta čekaš…?
…ponovo, možete koristiti navedene primere ili dopisati svoje.
„Šta čekaš“ pitanja služe se, simbolično, uz pečenje. Već nam je dosta svega ali i dalje jedemo. Jedemo,
molimo se da i drugi jedu, i ako je ikako moguće, da ćute dok jedu. Kako vam se ne bi smučilo od svega,
želudac možete smiriti rastvorom vode i sode bikarbone, a mozak glupim odgovorima ili još glupljim
potpitanjima. To je najmanje što glupa pitanja zaslužuju. I najmanje što dugujemo sebi.
Umesto dezerta, čaša gorkih činjenica.
Iako nikada nisam želela da se moje pisanje svede na crnu hroniku, ne mogu da žmurim na fakt da se, od
početka godine do momenta nastanka ovog teksta, u Srbiji desilo 25 femicida. Zapravo, nije se desilo.
Učinjeno je. I to pretežno od strane muškaraca iz najbližeg okruženja stradalih žena.
Jednako poražavajuće doživljavam činjenicu da je većina žena koje poznajem, nezavisno od godina,
socijalnog statusa ili životnih navika, u nekom momentu života osećala strah za sopstvenu sigurnost.
Možda sve navedeno treba da nas podstakne da upitamo žene i za druge aspekte života. Umesto
otvaranja (najblaže rečeno) neumesnih tema, možda bismo trebali da apdejtujemo podatke o tome
koliko se žene osećaju bezbedno. Preciznije, u kojoj meri zaista jesu bezbedne.
U svojoj državi.
U svom gradu.
U svojoj ulici.
Na svom radnom mestu.
A na kraju krajeva, i pod sopstvenim krovom.
Ako ne, iskreno žalim što ste izgubili vreme čitajući ovaj tekst do kraja.
autor teksta Renata Ilić
