Od početka školske godine u OŠ “2.oktobar” postojao je problem sa učenicima odeljenja III2 koji nisu želeli da idu u školu jer im je (ponovo) promenjena učiteljica. Saopštenja njihovih roditelja u kojima se navode razlozi zbog kojih se to dešava prenosili smo svaki put.
Ovoga puta,našoj redakciji poslat je epilog cele priče.Saopštenje prenosimo u potpunosti:
“Uvod
Mi smo roditelji koji su povodom nedavnih događaja u školi “2. Oktobar” u
Zrenjaninu osnovali Udruženje građana III-2 i čije se četvoro dece ispisalo iz iste.
Razlog zašto smo ispisali decu je taj što je uprava škole dozvolila da izgubi
najposvećeniju i najvoljeniju učiteljicu. POTPISUJEMO! Odbijeno je nekoliko rešenja
do kojih su došli roditelji u saradnji sa Školskom uprava Grada Zrenjanina. Po tim
rešenjima niko nije morao da ostane bez posla, i naša deca ne bi menjala učiteljicu,
treći put za tri godine. Sva rešenja su koja su mogla biti i u skladu sa zakonom i u
interesu dece su odbijena.
Škola “2. oktobar” je ostala bez 4 učenika, koji su među najboljima u razredu, bez
najposvećenijeg i voljenijeg radnika, i bez kredibiliteta. Ostali su sa negativnim
publicitetom.
Mi nismo protiv nastavnika i učitelja. Sve je i počelo tako što smo hteli da sačuvamo
posao učiteljici, a ne da nekome sprečavamo zaposlenje ili da udovoljavamo deci.
I zaista nije sporno ko u učionicu ulazi, sporno je zašto neko ko radi taj posao tako
da zadovoljava sve kriterijume iz nje izlazi.
Ne sme da se dozvoli da jedna mlada, kompetentna, entuzijastična učiteljica ode iz
sistema jer joj neko nije ponudio posao za stalno koji je očigledno zaslužila (a
mogao je i bilo bi sve po Zakonu). To je suština.
I mislim da nije sporno da li mi ili drugi roditelji vole decu – sporno je da li ih
škola, direktor i sistem “vide”.
A za sada su na tom testu pali.
A deci ćemo da pošaljemo poruku: draga deco, ako se neko u sis
temu (a ovo je tek prvi sa kojim se srećete) trudi, voli svoj posao, pošteno ga radi ,
zadovoljava uslove, školovan je za to, a pri tom je još i entuzijasta – e tako nekog
ćemo “po nakaradnom Zakonu” da izbacimo iz sistema. Nema veze što je školski
sistem toliko urušen korupcijom, partijskim zapošljavanjem i drugim malignim
bolestima ovog društva gde se Zakon fino zloupotrebljava ili krši, prava je
prilika da vam u najranijim godinama pokažemo kako se nekom mladom lome krila, a
pri tom i osudimo svakog ko protiv toga podigne glas.
A sve ostale mlade učiteljice da zapamte – ne nadajte se poslu za stalno! I da se
izvinite deci što im predajete i unosite nestabilnost i dajete tu neke lažne nade
samo zato što radite svoj posao.
Trenutno Stanje
Državno školstvo je u pat poziciji. Sa jedne strane imamo nezainteresovane roditelje,
koji dolaze u školu jedino da se bune za ocene. A sa druge strane obespravljene
nastavnike koji jure norme, koji su zaposleni na određeno, koji nemaju ni mehanizme ni
načine da sankcionišu đake koji otvoreno sabotiraju čas.
U sistemu koji nema način da nagradi niti sankcioniše učesnike, se ne isplati truditi
i raditi.
Kada je poslednji put neki nastavnik u državnij školi dobio neku kaznu zato što ne radi
dobro svoj posao? Ili bio novčano nagrađen jer izvanredno radi svoj posao? Kada je
poslednji put neki đak koji očigledno nije za školu zbog ponašanja snosio posledice?
Te kazne se ne dešavaju.
Da li je to stanje normalno? Da li bilo koja organizacija koja nema adekvatne mere
nagrađivanja i kažnjavanja da preživi i koliko dugo.
Ovakav sistem je osuđen da se uruši ako ne uradimo nešto. U tom sistemu se trud ne
isplati, i jako puno posvećenih nastavnika biva istisnuto iz takvog sistema. I to
stvara povratnu spregu, gde sistem ostaje sa sve lošijim i lošijim kadrom, dok se
potpuno ne obesmisli i uruši.
Čuli smo komentare pojedinaca: “Šta se mešate ljudima u posao”? Pa to su naša deca
tamo! Njihov posao su naša deca! Društvo je poverilo školama decu sa idejom da ako se
neko posveti tome da će deca bolje napredovati. Ali u poslednje vreme se taj sistem
izvitoperio i sad odjednom škola postoji zbog zaposlenih, nastavnike rotiraju kako
stignu, jure norme po školama, direktorima su vezane ruke kada treba da zaštite
interese dece, roditelji tretiraju školu kao mesto gde ostaviš dete na 4-5 sati, na
čuvanje.
Budućnost
Mi, roditelji ova četiri učenika, zajedno imamo osmoro dece i narednih skoro 20
godina će nam deca ići u školu. Hajde da u narednim godinama uradimo nešto po tom
pitanju. Zajedno sa drugim roditeljima osnivano udruženje građana, koje se simbolično
zove po odeljenju III-2. Želimo da promovišemo vredne i posvećene nastavnike i makar
pohvalom podržimo njihov rad, jer od sistema ovakav kakav je trenutno, drugu nagradu
dobiti neće. Da utičemo na roditelje da se zalažu za svoju decu, ali na pravi način. Ne
da se žale na ocene. Ocene su nebitne. Decu šaljemo u školu da nauče nešto. Da nauče
da budu drugari i korisni članovi zajednice. Školama to mora da ponovo postane
primarni interes. A ne ispunjavanje puke forme i obezbeđivanje doživotnog zaposlenja
srećnim pojedincima zanemariviši potpuno interese dece.
Čuli smo i komentare: “Takav je sistem, baš ćete vi da ga promenite”, “Borite se protiv
vetrenjača”,… Znamo mi da nema magičnog tastera koji se stisne i od sutra samo duge i
jednorozi. Ovo je duga i teška borba, ali za našu decu nema ko drugi da se bori osim
njihovih roditelja. Pridružite nam se zbog vaše dece i naše zajedničke budućnosti.
Rezervno detinjstvo nemamo”,navodi se u saopštenju.
