U okviru projekta “Staklena vitrina meseca” posetioci Narodnog muzeja Zrenjanin će u periodu od 15. avgusta do 13. septembra 2022. u stalnoj postavci Zbirke primenjene umetnosti moći da pogledaju kamernu postavku posvećenu Graviranom staklu. Ujedinjene nacije proglasile su 2022. godinu Međunarodnom godinom stakla (IYOG22), a Narodni muzej Zrenjanin priključio se afirmaciji staklarstva projektom “Staklena vitrina meseca”.
Gravirano staklo je vrsta dekorativnog stakla koja uklјučuje hladnu tehniku plitkog urezivanja po površini predmeta, bilo držanjem uz rotirajući točak (brus) od kamena ili metala, ili manipulisanjem alatkom sa dijamantskim vrhom. Kvalitetno izrađeno gravirano staklo je oduvek bilo luksuz, koji je zahtevao znatnu količinu rada i umešnosti od strane visoko kvalifikovanog zanatlije ili umetnika.
Stari Rimlјani su se bavili graviranjem na točkovima još u prvom veku pre nove ere pri dekorisanju staklenog posuđa. U srednjem veku tehniku graviranja su negovali i čuvali islamski staklari na istoku, a u ograničenom obimu koristili su je i staklari na italijanskom ostrvu Murano. Potom se tehnika preko Nemačke širi Holandijom i Habzburškim carstvom.
U 17. veku glavni evropski centri za umetničko graviranje stakla postaju Šlezija i Bohemija (Češka). Sve veći prosperitet, komercijalizacija i proširena proizvodnja omogućili su da gravirano staklo bude dostupno širem krugu lјudi. Tokom prve polovine 18. veka češka manufakturna industrija je razvila veliku mrežu trgovaca koji su distribuirali staklene predmete sve do Crnog mora, a preko Španije i do prekookeanskog Meksika. Krajem 18. veka, nakon što je patentirana mašina za graviranje metala dolazi do mehanizacije graviranja stakla, pa se tako javlјa čuveno staklo sa „giloš” dezenom.
Tema broj šest projekta „Staklena vitrina meseca” predstaviće pet inventarnih jedinica graviranog stakla koje su proizvod austrougarskih i bohemijskih radionica i fabrika u vremenskom rasponu od sredine 19. do početka 20. veka. Najstariji primerak je krigla koja svojom gravurom podseća na radove umetnika Karla Pfola (1826–1894), a prisutni su i radovi u maniru Fridriha Egermana (1777–1864). Među izloženim predmetima je i servis kompanije Šrajber i Nefen sa giloš dezenom i čaša sa grbom od značaja za Banat jer je pripadala plemićkoj porodici Jagodić.
Autor postavke i projekta „Staklena vitrina meseca” je Dejan Vorgić, kustos Zbirke primenjene umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin i jedan od članova stručne grupe Nacionalnog komiteta ICOM-a Srbije za saradnju stručnjaka raznih profila u zemlji i inostranstvu.
