Amniocenteza muči sve trudnice koje moraju da je rade.
Odlučila sam se da pišem o amniocentezi zato što sam je i ja radila, a i mislim da je relativno zanimljiva tema za buduće majke.
Ne želim da vas gnjavim sa previše medicinskih detalja.
Zato ću pokušati što jednostavnije da objasnim šta je amniocenteza, način na koji se radi, šta je njena svrha i koji su rizici.
Šta je amniocenteza?
Amniocenteza je jedna procedura kojom se uzima plodova voda i šalje na genetsku analizu da bi se videlo da li postoje neke hromozomske aberacije (nepravilnosti u broju i strukturi hromozoma).
Zapravo se ispituje da li postoje Daunov sindrom (mongoloidnost), Patau sindrom, Edvardsov sindrom kao i postojanje još nekih sindroma.
Ovo genetsko ispitivanje se radi zato što pozitivan nalaz na neku od ovakvih aberacija znači rađanje deteta koje ima anomalije.
Kada se radi amniocenteza?
Amniocenteza se obično radi između 16 i 18 nedelje trudnoće zato što tada u plodovoj vodi ima najviše ćelija ploda koje mogu da se analiziraju.
Radi se svim trudnicama preko 35 godina, kao i onima kojima su rezultati dabl i tripl testa bili loši.
Onima kojima je rođeno dete sa nekim genetskim i metaboličkim poremećajima.
Ali i onima koji imaju porodičnu anamnezu na neke nasledne bolesti.
Kako se radi amniocenteza?
Postupak se izvodi tako što se pre samog uzimanja plodove vode uradi ultrazvuk kojim se određuje položaj ploda i posteljice, njegova veličina, kao i mesto gde će da se izvrši amniocenteza.
Kad se to odradi, steriliše se mesto gde će da vas ubodu.
Kroz stomak i matericu vam plasiraju iglu za jednokratnu upotrebu i onda Vam izvuku 20 ml plodove vode koje šalju na analizu.
Za sve vreme izvlačenja amnionske tečnosti prate plod ultrazvukom.
Da li je amniocenteza bolna?
Sam ubod iglom za mene nije bio strašan.
Izvlačenje plodove vode bih opisala kao neku vrstu neugodnosti koja se oseća, ali sama procedura traje kratko.
U većini ustanova gde se radi, puštaju trudnice posle nekih dva sata od izvođenja intervencije.
Ali u nekim bolnicama, trudnice se hospitalizuju po protokolu.
Ja sam bila hospitalizovana i bilo mi je super jer mi je društvo u sobi bilo sjajno.
Plus što su nam muževi i rodbina stalno donosili nešto da jedemo 🙂
Šta posle amniocenteze?
Ono što je najbitnije je kako ćete da se ponašate posle amniocenteze.
Morate da imate na umu da tih 20 ml plodove vode treba da se nadoknadi.
Za njeno ponovno stvaranje je potrebno oko 8 sati.
Ubod na materici mora da zaraste i zbog toga je bitno da ležite i da se odmarate.
Ni lagane šetnje nisu tad preporučljive, bar 48 h nakon intervencije, a tamo gde sam ja radila i duže.
Većina trudnica posle ove procedure oseća neke tegobe kao što su već opisana nelagodnost, bol na mestu uboda, neke tegobe kao da će da dobiju menstruaciju.
Zašto je to bitno mirovanje posle amniocenteze?
Bitno je zato što i ova procedura sa sobom nosi rizik od pobačaja.
Postoji uvek mogućnost infekcije, mogućnost od curenja plodove vode, vaginalno i kroz mesto uboda, nesvestica.
Ukoliko primetite da vam curi plodova voda ili imate krvarenje, dobijete kontrakcije i jake bolove u stomaku i karlici, ili imate visoku temperaturu nesvesticu, odmah se javite lekaru!
Dovoljno je da imate jedan od ovih simptoma da biste se obratili doktoru.
Većina studija navodi da je rizik od pobačaja najveći prvih 15 dana nakon amniocenteze, tako da vam toplo preporučujem da se odmarate.
Pogotovo što se mi žene lako zaboravimo i uvek imamo da uradimo nešto u kući, ali neophodno je mirovanje.
Najvažnije je da osluškujete sebe i svoje telo, ono vam mnogo toga govori na suptilan način.
Da li treba raditi amniocentezu?
Da treba, danas je sve više i više starijih trudnica, a samim tim i verovatnoća za rađanje deteta sa genetskom nepravilnošću veća.
I zato treba ovu proceduru uraditi bez obzira na neprijatnosti koje ona donosi.
