Zamislite zemlju koja svetsku ekonomsku krizu nije ni osetila i koju je, dok su drugi pre desetak godina u trilijardama merili gubitke svojih nacionalnih ekonomija, ta katastrofa jednostavno – zaobišla.
Zemlju u kojoj nedeljna plata iznosi hiljadu i po dolara. U kojoj je mesečni minimalac 2.500 evra. U kojoj je javni dug na niskom nivou, koja neguje socijalnu državu, koja uspešno upravlja svojom imigracionim politikom.
Zamislite zemlju okupanu suncem najvećim delom godine, u kojoj se čak i u zimskim mesecima temperatura retko spušta ispod 10 stepeni. Zemlju čiji su gradovi kao stvoreni za razglednice i čija sela njihovi stanovnici ne napuštaju, nego se u njih novi doseljavaju.
Ne pričamo bajke. Takva zemlja postoji. Zove se Australija i u njoj živi oko 100.000 Srba.
Australija je danas 12. najjača ekonomija na svetu. Dvadeset i sedam godina nije imala recesiju – tri puta duže nego Nemačkoj. Australija i dalje po solidnim stopama – raste.
Nekoliko je razloga za ovako pozitivan rezultat Australija je bogata rudama, u prvom redu gvožđem i ugljom. Ima i velike zalihe gasa, zlata, aluminijuma, nikla, dijamanata i opala. Koliko god joj evropsko i američko tržište bilo daleko, toliko joj je blizu i ono azijsko najdinamičnije na svetu.
U Kini, Indiji, jugoistočnoj i Južnoj Aziji živi polovina svetskog stanovništva. I ono ima svoje potrebe. Uz to, Australiji je blizu Kine, sa svojim najbrže rastućom svetskom privredom, a kako ono rapidno raste, raste i potražnja za onim što Australija ima viška.
U doba pre 27 godina, kada se na startu devedesetih suočila sa recesijom, tamošnja vlast se nije ustručavala sprovesti reforme. Deo tereta plaćanja troškova zdravstvenog osiguranja i penzija prebacila je na svoju srednju klasu. Rezultat? Australija se nije utopila u visokom javnom dugu, a udeo troškova za penzije danas iznosi polovinu onoga što za istu namenu prosečno plaćaju zemlje druge države OECD-a.
Australija je visoko razvijena demokratija u kojoj se poštuje privatno vlasništvo i u kojoj se neguje vladavina prava. Korupcija i mito nisu ključni u svetu politike i biznisa, a transparentnost je jedna od zaštitnih znakova tamošnje vlasti.
Uz to, nije se morala oružjem izboriti za nezavisnost, nije imala rat, nije imala diktatore ni vojne hunte na vlasti, niti je menjala društvene sisteme kao čarape.
Australija ima i jedan od najboljih obrazovnih sisitema u svetu. Što je u čitavoj priči o uspehu samo pomoglo.
Naravno, život u Australiji ima i svoju drugu, manje bajkovitu stranu medalje. Ljudi koji su prešli šezdesetu i tamo teško dobijaju posao. Nezaposleni koji žive sa zaposlenim supružnikom, nemaju pravo na naknadu za nezaposlene.
IT sektor, građevina, poljoprivreda, stočarstvo i prehrambena industrija i dalje beleže visoki rast, pa je i do poslova u tim sektorima lako doći.
