Izložba „Žensko lice sporta u Zrenjaninu” biće otvorena u ponedeljak, 1. oktobra 2018. godine, u 19 časova u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin.
Grad Zrenjanin je još davno uspeo da se etablira kao sredina bogata sportskim asovima, a epitet grad sportova zaslužio je ne samo po bogatoj istoriji i infrastrukturnim objektima, nego i po sportistima koji su uvek donosili medalje sa značajnih takmičenja. Izložba „Žensko lice sporta u Zrenjaninu” predstavlja više od jednog i po veka sportskih rezultata Zrenjaninki. Postavka obuhvata 35 panoa na kojima su predstavljene najbolje sportistkinje našeg grada i njihovi rezultati, kao i sportske medalje, pehare, dresove i ostale sportske rekvizite.
Ova izložba je prva u Srbiji koja obrađuje ženske sportske uspehe i rezultate u jednoj sredini i trajaće do 10. novembra 2018. godine. Autori izložbe su Siniša Onjin, kustos-istoričar i Stojanka Lekić, pokrajinska poslanica, bivša sportistkinja i dugogodišnja sportska radnica.
O izložbi:
Sredinom XIX veka u Velikom Bečkereku, današnjem Zrenjaninu, sportska dešavanja dobila su organizacionu strukturu i modernu trenersku metodologiju koja se koristila i u metropolama tog vremena. Konzervativno i patrijarhalno vaspitanje nije sprečilo naše sugrađanke da uzdrmaju ukorenjene sociološke dogme da žene ne bi trebalo da se bave sportskim aktivnostima.
Jedan hroničar je napisao da su još 1855. godine žene posećivale novootvorenu školu plivanja na Begeju, u kojoj su nastavu držali najbolji učitelji plivanja iz naše neposredne okoline. Dve decenije kasnije, u novoosnovanom Klizačkom klubu žene su već činile polovinu članstva. Posle plivanja i klizanja, žene iz Velikog Bečkereka počinju da nalaze svoje mesto i u veslačkom sportu. One su bile među prvim damama u Evropi koje su dokazale da veslanje nije samo muški sport. Krajem 1893, osnovana je ženska veslačka sekcija i formiran četverac koji je imao dominaciju širom zemlje i regiona u to vreme. Već od 1890. godine, ženska srca u gradu osvaja tenis. Ovaj sport ubrzo postaje najomiljeniji među ženskom populacijom. List Torontal zabeležio je da se 28. aprila 1896. godine jedna dama prvi put provozala biciklom kroz glavnu ulicu.
Na prelazu iz XIX u XX vek u gradu se širi uticaj gimnastike, koja se uz plivanje i atletiku ubraja u bazične sportove. Prva učesnica olimpijskih igara iz našeg grada je Margita Kristijan, koja je kao takmičarka u mačevanju učestvovala na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine. Žene treniraju i takmiče se u atletici, kuglanju, stonom tenisu, odbojci i hazeni.
Tokom šezdesetih godina XX veka dolazi do razvoja ženske košarke, kuglanja i mačevanja. Sledeću deceniju obeležava napredak atletike, streljaštva i kajakaštva za dame. Neposredno potom, velike uspehe postižu i kuglašice, rukometašice, veslačice, mačevalke…
Početkom trećeg milenijuma, uočavamo trend osvajanja borilačkih sportova, gde žene postižu vrhunske evropske i svetske rezultate.
Plejade zrenjaninskih sportistkinja donele su mnoštvo medalja našem gradu, a uspesi su krunisani velikim olimpijskim dostignućima. Na Olimpijadi u Rio De Žaneiru 2016. godine, zrenjaninske sportistkinje osvojile su tri medalje. Jovana Brakočević i Maja Ognjenović okitile su se srebrnim medaljama u odbojci, a bronzanu medalju je osvojila Ivana Španović u skoku u dalj, koja je dugi niz godina najbolja i najuspešnija sportistkinja Srbije.
