Падом српске деспотовине 1459. године и успостављањем османске власти, српски народ се нашао у периоду великих изазова. Ипак, и у таквим околностима, српски језик и књижевност наставили су да живе, чувајући национални идентитет и културну баштину.
У време турске власти, српски народ се суочио са бројним ограничењима и притисцима, али је успео да очува своју културу и веру кроз православну цркву, која је постала главни чувар српског језика и књижевности. Манастири и цркве су постали центри духовног и културног живота, где су се преписивали и чували стари рукописи.
Књижевност под турском влашћу
Књижевност у овом периоду углавном је имала религиозни карактер, с обзиром на то да је црква била једина институција која је могла организовати образовање и културни живот. Многи српски монаси и писци су наставили да пишу житија, хронике и богослужбене књиге, чувајући тако везу са средњовековном традицијом. Примери оваквих дела су „Поменик Пећке патријаршије“ и бројне службе и житија светитеља.
Један од најзначајнијих писаца овог периода је Гаврил Стефановић Венцловић, који је деловао у 18. веку. Његова проповедничка дела написана на народном језику сведоче о животу и обичајима тог времена, али и о упорном настојању да се сачува српски језик и традиција упркос притисцима.
Народна књижевност као чувар идентитета
Док је писана књижевност била ограничена на црквене кругове, народна књижевност је наставила да живи кроз усмену традицију. Српске народне песме, приче и епске поеме преносиле су се с колена на колено, постајући симбол отпора и чувања националне свести. Епске песме о Косовском боју и јунацима попут Марка Краљевића имале су посебан значај, јер су подсећале на славну прошлост и подстицале народ да не заборави своје корене.
Очување српског језика и књига
Током овог периода, српске књиге су биле реткост и често су се чувале у манастирима, који су служили као склоништа за културну баштину. Један од најзначајнијих манастира тог времена био је Хиландар на Светој Гори, где су се чувале и преписивале старе књиге. Многе од ових књига преживеле су до данас и представљају драгоцено сведочанство о културном и духовном животу Срба под турском влашћу.
Слика: Стеван Алексић- „Спаљивање моштију Светог Саве“
