Nenad Danilović poznatiji pod pseudonimom “Neša Bridžis”jedan od najpoznatijih stand up komičara nakon nastupa u Zrenjaninu govori za čitaoce portala RTV Santos o impresijama nakon nastupa, o tome kako je biti komičar u današnje vreme i otkriva nam kako je jedne večeri iz smene dekoratera sklonio scenu za predstavu da bi na istoj sceni odigrao svoj prvi nastup.
Više puta ste nastupali u Zrenjaninu sa svojom dobro prepoznatljivom komedijom. Kako je Zrenjaninci prihvataju, kakve impresije nosite sa prošlog nastupa?
“U četvrtak sam imao nastup u Zrenjaninu i moram da Vam kažem da sam još pod utiscima. Vi važite za jednu malo zatvoreniju publiku dok ne uđete u nekih pola sata, nakon toga se malo otvorite. Ali na ovom nastupu su svi učestvovali,svi su igrali, pevali, đuskali, i jedan od mojih najboljih nastupa što se tiče Zrenjanina se upravo desio u četvrtak. I ako sam imao neku predrasudu u vezi vaše publike na ovom nastupu su mi definitivno pokazali gde mi je ćošak.”.
Da li je teško biti komičar u današnje vreme?
“U današnje vreme apsolutno nikako nije teško baviti se ovim poslom zato što vreme u kom živimo nama stvori dosta materijala,bukvalno nam ne manjka tog nekog komedijaškog ritma. Generalno živimo na Balkanu gde ne manjka humora i prepoznatljivi smo prema tome da se prvo našalimo na naš a onda i na račun drugih. Srpsko-bosanski humor prednjači u tome”.
Gde pronalazite inspiraciju za svoje nastupe i kako se spremate za iste?
“Inspiracija je svuda u nama zapravo. Ja volim ljude i njihove karakterne osobine koje su specifične, dakle čovek mora da bude specifičan da bi ja mogao da ga stavim u taj moj folder i da bih mogao da prenesem njegovu priču i da se publika pronađe u tome. Dakle volim da kažem da je stand up život i da je život stand up. To je nekam moja parola i dok je god života i svega biće naravno i priča i anegdota i ljudi, kapiram da koliko traje život toliko trajem i ja. Volim da slušam ljude i da skidam njihove osobine gde ćete iako ne poznajete te ljude lako prepoznati nekog komšiju”.
Da li postoji neki nastup koji ćete posebno pamtiti?
“Joj pa to su sve moja čeda, ako mogu tako da ih nazovem. Dao sam jedan intervju u kom sam to rekao, to je bukvalno kao kad bi pitali dete da li više voli mamu ili tatu. Ali kad bih baš morao da se opredelim, rekao bih prvi nastup. To je nešto što se uvek pamti,pre trinaest godina je nastao i taj nastup je kao prvi poljubac”.
U jednom itervjuu ste izjavili da ste maltene “odrasli” u Ateljeu 212, da li ima neka anegdota iz tog perioda vašeg života a koju bi podelili sa vašom publikom koja sada čita ovaj tekst?
“Da tačno je oko petnaest godina sam radio tamo, nekih sedam godina sam bio u stalnom radnom odnosu. Zanimljivo je da sam iz smene dekoratera namestio odnosono sklonio predstavu koja je igrala predhodno veče da bi to veče nastupao ja. Tako da je to jako zanimljiva anegdota tj. ostvareni dečački san da se poklonim beogradskoj publici u čuvenom Ateljeu 212 tako da razmontirao sam scenu i istu tu noć sam nastupao tamo,ogromna moralna pobeda”.
Kako je nastao pseudonim po kom ste poznati?
“Bila je jedna radijska emisija koja se zvala “Hit dana” ,moj prijatelj se javljao u tu emisiju i predstavljao se kao Don Džonson lik iz serije “Poroci Majamija” i svidela mi se ta emisija i onda sam ja hteo da se javim pa sam ga pitao kako ja da se predstavim kad se javim. On mi je rekao pa ako sam ja Don Džonson ti budi Neša Bridžis.Kasnije sam radio kod Panjkovića, “Akademija Panjković” naš čuveni brica, i preko njegove produkcije smo uradili spot “Ej Riki Martine brate shvati me” gde sam se ja potpisao kao neki Neša Bridžis na nagovor mog druga Bate Kaskadera koji je režirao taj spot i tako me potpisao, manje bitna priča ali verovali su u mene pogotovo on i tako ja i da danas cepam to i ispostavilo se da je to dobro”.
Šta bi poručili svojoj publici i čitaocima portala RTV Santos?
“Poručio bi im da na život gledaju iz jednog skroz drugačijeg ugla. Pogledajte život iz ugla nekog stand up komičara. Ako ne možete da rešite problem zaobiđite ga , rešavajte neke manje pa se posle okomite na taj jedan. Život je malo sreće. par koraka, malo sreće i meraka i to je to dakle smeh, humor, kapiram da nas je to održalo i da će nas to još dugo, dugo, dugo održavati. Smeh i što se tiče zdravlja pritisak 120 sa 80 i pratite stand up komediju”.
Autor intervjua: Tijana Kostadinović
