Низ велелепних грађевина у центру града започиње зградом Народног музеја, а првобитна намена овог објекта није имала никаквих додирних тачака са данашњом. Наиме, 1893. по пројекту пештанског архитекте Иштвана Киша започета је градња Палате финансија.
Фронтални део Палате окренут је ка тадашњем Тргу Франца Јозефа ( данашњи Трг Слободе), што је допринело изгледу јужне стране главног градског трга, док је својом дужом споредном фасадом, оном у Суботићевој улици, заједно са двема школским зградама наспрам ње, заокружила један од ликовно и историјски највреднијих градских амбијемната. Основа грађевине је неправилног ћириличног слова П, а иза објекта се налази двориште, односно атријум, који се данас користи за разне културно-уметничке манифестације.
Велику штету зграда Народног музеја претрпела је након невремена које је погодило Зрењанин 2003. године. Приликом снажних удрара ветрова и града, оштећени су прозори и кров, па су хитно предузети поступци за заштиту музејских предмета. Изведени су обимни рестаураторски радови на обнови крова, фасаде и оштећених скулптура. Тада је урађена и ревитализација приземног дела музеја, када је тај простор претворен у атрактиван и савремен изложбени салон. Том приликом урађени су нови дрвени портали по узору на оригиналне, по мерама Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада.
Извор: www.zrenjaninheritage.com
