Sa vrelim letnjim danima,prirodno je da organizam traži povećan unos tečnosti u organizam.Koliko je dovoljno i da li možemo da unesemo previše vode ,govorilo se danas na radionici posvećenoj zdravlju u MZ Sečanj.
Ljudski organizam sastoji se od 70 odsto vode, zato je adekvatan unos ove tečnosti preko potreban za njegovo normalno funkcionisanje, naročito leti kada su visoke temperature. Bez hrane čovek može da preživi i nekoliko nedelja, a bez vode svega nekoliko dana.
– Da li unosimo dovoljno vode može da se prepozna po tome koliko osoba često mokri, kao i po izgledu urina. Ukoliko zdrava osoba ređe i manje mokri tokom dana, to je jasan pokazatelj da treba da unosi više tečnosti. Takođe, tamonožuta boja urina znači da organizam negde štedi vodu, što opet znači da treba da pojačamo njen unos – objašnjava naša sagovornica.
Boja limuna karakteristična je za razređenu mokraću pri izlučivanju velikih kočina urina.
Prema rečima doktorke Jovanović, voda je neophodna za sve metaboličke procese u organizmu. Važna je za rad bubrega, učestvuje u procesu varenja, transportu i eliminaciji štetnih materija, apsorpciji samih materija, održavanju konstantne telesne temperature i termoregulacije organizma.
– Količina vode koja je neophodna za fiziološki rad organizma je različita i zavisi od pola, uzrasta, zdravstvenog stanja, spoljašnje temperature i fizičke aktivnosti. Muškarci imaju nešto veći procenat vode u organizmu od žena, pa oni dnevno treba da unose oko tri litra vode. Žene imaju veći procenat masnog tkiva u organizmu, koje manje vezuje vodu u odnosu na mišićno tkivo, koje preovlađuje kod muškarca. Preporuka za zdravu žensku osobu je da unosi oko 2,2 litra tečnosti dnevno – kaže naša sagovornica.
Koliko će se vode unositi, zavisi i od kalorijske vrednosti hrane koja se konzumira. Kako objašnjava doktorka Jovanović, jedan mililitar vode ide na jednu kilokaloriju.
– Deca do pet kilograma težine dnevno treba da piju oko 0,75 litara vode, a deca starosti od deset godina oko litar tečnosti – kaže doktorka Jovanović.
Ukoliko se konzumira flaširana voda, neophodno je obratiti pažnju na sastav svih minerala – kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum, sulfate, hloride i karbonate. Zato nije na odmet pogledati pre kupovine deklaraciju i pročitati šta sve ta voda sadrži.
– Ukoliko flaširana voda ima do 1.000 miligrama po litru suvog ostatka, što piše na etiketi, ta voda može da zameni pijaću vodu. One koje imaju više ovog suvog ostatka, što znači da su mineralizovanije, ne mogu da je zamene. Ona se onda može konzumirati uz obrok, jedna do dve čaše dnevno – objašnjava doktorka Jovanović.
