U susret Zrenjaninskom 6. Polumaratonu koji će biti održan u nedelju 2. oktobra razgovarali smo sa Zdravkom Mišovićem, trkačom, Atletskim trenerom, predsednikom AK Hajduk Maraton Tim Kula i predsednikom OO Trke Prijateljstva Kula. To su sve njegove funkcije i ljubavi, a probali smo da saznamo koja mu je najdraža.
Kako i kada se rodila ljubav prema trčanju?
-Ljubav za trčanje mi se rodila u 4. razredu OŠ i to je bio moj sport kojima sam se prvi put bavio (sekcija) nije to trajalo dugo. U međuvremenu probao sam mnoge sportove da bi se u 18. godini vratio trčanju sasvim slučajno, a možda na kraju i namerno. Na raspustu sam od dosade počeo da trčim i naišao na moje prve trenere i mentore prof Zoran Janković i Jožef Čuport i evo već 33 godine uz manje pauze sam tu i čini mi se što stariji sve sam više zagrižen.
Koje su ti najznačajnije trke u karijeri?
-Iskreno teško je izdvojiti najznačajniju/e, pošto ih je bilo mnogo koje su mi svaka sama po sebi značajna i draga. Barcelona maraton (42,195km) 2002. i 10 mesto sa mojim ličnim rekordom og 2h30 min 10 sek, Pobednik 10 puta Sombrskog polumaratona (21,098 km) uz rekord staze 1h 08 min 47 sek, Pobednik Dubrovačkog polumaratona 2015. i mnogih drugih trka, kao i trke po inostranstvu i belom svetu New York, Chicago, Tokyo, Berlin, Paris, Moskva, Prag, Beč, Barcelona, Keln, Istanbul, Atina, Krakov, Budimpešta, Rim, Valensija i mnoge druge trke u svetu i regionu. Veliki svetski maratoni su posbni po svojoj organizaciji, tradiciji i tamo je trčanje božanstvo i gleda se sa velikim poštovanjem.
Koliko si kilometara do sada sve ukupno istrčao?
-Tačan broj ne znam, pošto sam pre par godina prestao da vodim dnevnik treninga, ali sigurno više puta sam optrčao planetu (preko 80.000 km)
Kažu da trčanjem pobedjujemo sami sebe. Šta bi ti rekao, šta je za tebe trčanje?
-Pobediti samog sebe znači da možeš da i ti trčiš i uradiš nešto dobro pre svega za sebe, a samim tim i za druge. Trčanje je za mene način života koji i danas živim. Trčanje je za mene duhovna i fizička kultura, upoznati i razviti sebe u bolju osobu u svakom smislu, kroz trčanje sam stekao disciplinu, odgovornost, radne navike, prijatelje, ljubav, upoznao prirodu, ojačao karakter, obišao svet, izgradio svoju ličnost, postao humaniji….
Ljudi te sve više doživljavaju kao organizatora trka. U kojoj ulozi više uživaš?
-To gledam kao nešto što je normalan sled okolnosti posle dugo godina bavljenja trčanjem da nastavim, nadogradim se u organizaciji naše Trke Prijateljstva u Kuli i dam još jedan doprinos trkačkoj zajednici. Organizacijom drugih trka spajam lepo i korisno. Lagao bih kada bi rekoa da ne uživam u svakoj ulozi, ali nekako najdraže mi je da sam trkač koji je sad već Veteran, ali zaista i sada kada ne trčim vrhunske rezultate volim da istrčim dobar trening i trku onako za sebe. Trka Prijateljstva u Kuli je nešto posebno za mene i u mom srcu a možda nešto najlepše što sam radio u sportu ali ujedno i najteže je proteklih 10 meseci rad sa decom u Kuli (Dečija Atletika) Rad sa preko 60 dece je naporan, odgovoran ali radost i ta sreća dece, nema cenu.
Učestvovao si i učestvovaćeš i ove godine na Zrenjaninskom Polumaratonu. Kako bi ocenio organizaciju ove trke i kako se pripremaš za istu 2.oktobra?
-Organizacija Trke u Zrenjaninu je zaista na visokom nivou, a kada to organizuju i moji prijatelji onda to zaista ima još veću težinu. Neću pogrešiti ako kažem da je Zrenjaninski polumarton među 10 trka u Srbiji po mnogim parametrima organizacije. Ja kao i sam organizator trke to gledam sa više strana i znam kako se svi borimo kao lavovi, ono što je bitno Zrenjaninski polumaraton pazi na trkače i njihove potrebe i to je ključ njihovog uspeha da svake godine imaju oko 700 finišera što im želim i ove godine.
U njihovoj organizaciji ne možeš a da ne vidiš pre svega ljubav prema trčanju a većinu ljudi jako dobro poznajem i svi su trkači i idu po trkama. Moje pripreme idu svojim tokom i nažalost trčaću samo 7km kao kontrolu pred Ljubljanski polumaraton koji trčim 23.10.2022. Ono sa čime ću biti zadovoljan je rezultat oko 27 min. Mojim drugarima želim puno sreće u organizaciji, koju zaista zaslužuju.
Šta bi poručio onima koji nisu do sada trčali ni jednu trku a voleli bi da pokušaju?
-Poruka je mnogo jednostavna mada mnogi misle da nije. Pre svega treba vam odluka da se pokrenete, morate imati barem mrvu inata i energije da kažete sebi idem, izaći ću. Krenite polako, kombinujte prvo šetnja-trčanje, pronađite neko društvo, možda neki klub gde ćete se organizovati lakše i imati još dodatni motiv od drugih ljudi, budite oprezni, ali slobodni da pitate što ne znate, prilagodite stvari sebi i ne drugima, a gde ćete završiti to niko ne zna. Budite svoji i ne odustajte na tom putu, biće puno uspona i padova, ali je to sve život i trčanje. Krenite sa kraćim trkama i tražite se šta vam odgovara i prija.
