Vaš i naš gost ove nedelje je Svetozar Anđel, zaljubljenik u stripove i pasionirani kolekcionar. I umesto klasične biografije, dozvolite samom gostu da se predstavi… „Pripadnik generacije ’76, one koja je plaćala kaznu za nepremotanu iznajmljenu video-kasetu i koja pamti šta je to Spectrum 48ZX. Inženjer sam prehrambene tehnologije i radim u industriji. Iz hobija pečem domaću rakiju i maštam o tome da jednog dana pokrenem destileriju i izgradim svoj brend… A strip? On mi dođe kao način života, benefaktor koji prevagne da na kraju dana, sve bude dobro. Život bez njega bio bi bezveze. Bez gomile divnih avantura, sećanja koja izmame osmeh dok ih prepričavam u društvu i bez zanimljivih ljudi koje sam upoznao zahvaljujući stripu. S obzirom na starosnu dob, kasno je da sad menjam višedecenijski stečene navike. Tako da je izvesno, ostaću vojnik veran stripu do kraja svog životnog puta“.
Od kada datira tvoje interesovanje za strip i kolekcionarstvo?
Strip kao vid zabave i kolekcionarstvo istog, datiraju kod mene od ranog detinjstva. Tokom odrastanja definisao se i oblikovao u mirnu luku, sklonište za predah od svakodnevnih životnih problema i izazova. Sad kad razmislim, ceo svoj život bih mogao vremenski segmentirati događajima, avanturama ili naslovima epizoda iz sveta stripa. Mada znam neke koji su potomcima izrazili želju da ih sahrane sa određenim primerkom stripa, kolekcionarstvo je iracionalna rabota, u grob nećeš odneti ništa od toga što ljubomorno čuvaš. Nakon više decenija staža u ovoj oblasti dopre to do svesti i tvrdoglavim ljudima poput mene. Iz tog razloga sam, zajedno sa prijateljima, pokrenuo akciju zvanu “Zagor iz našeg sokaka”. U pitanju je putujuća izložba originalnih italijanskih strip tabli, ilustracija i crteža domaćih autora, retkih primeraka stripova i ostalih eksponata, vezanih za strip, a koje su interesantne ljudima za videti. Uz izložbu pravimo i katalog u formi fanzin časopisa u kome su pored strip crtača, kroz kratke autorske priče, predstavljeni i strip scenaristi. Do sada izložba je imala postavku u Novom sadu, Zrenjaninu, Pančevu, Kikindi, Beogradu i Somboru, putovaće dalje po Srbiji dokle god bude postojalo interesovanje za nju. Na taj način je naš entuzijazam i posvećenost, naša kolekcionarska strast angažovana u smeru promocije strip umetnosti.
Na koje delove kolekcije si posebno ponosan i zbog čega?
Kada je u pitanju moja kolekcija, ne bi o tome kol’ko imam i ‘di držim … A na pitanje „jel ti skupljaš sve od Zagora“, iz pristojnosti odćutim odgovor „druže, ja sam skupio sve od Zagora“, što kaže onaj „kad Aleksandar vide veličinu svog carstva, pade na kolena i gorko zaplaka, jer više ne beše zemlje koju bi mogao osvojiti“. Dobro, ovaj pasus je trebao biti duhovit … Vrednost kolekcije se može meriti na različite načine. Kroz materijalnu vrednost, tj. količinu para koliko je neko spreman da plati ili kroz subljektivnu vrednost, kroz emotivnu vezanost, iz različitih razloga, za neki primerak stripa svakog kolekcionara. Što se mene tiče, izdvojio bih Italijanski album sa sličicama “Zagor” izdavačke kuće “Solaris” i prve brojeve Zlatne serije i Lunovog magnus stripa novosadske izdavačke kuće „Dnevnik“ koji na aukcijskim prodajama dostižu visoke cene, pogotovo ako su besprekorno očuvani primerci. Kada je u pitanju subjektivna vrednost, to je bez konkurencije jedna originalna tabla čuvenog strip crtača Baneta Kerca. Tabla je iz Zagor kolor epizode „Prošlost Dranki Daka“ i na njoj postoji interesantan detalj. U jednom kadru, na etiketi flaše koja stoji na stolu piše „Loza by Toza“. Pažljivom čitaocu neće promaći još jedan sitniji detalj, ispod toga piše „Bečkerek“. Kažu ljudi, kad se pojaviš u stripu postaješ besmrtan, hvala čika Banetu na tome…
Kako se strip bori sa savremenim tehnologijama?
Kao i na sve grane umetnosti, moderne tehnologije imale su veliki uticaj na strip. Sa jedne strane, donele su mu veću konkurenciju u smislu šire ponude različitih vidova zabave prosečnog čoveka. Dok sa druge strane pomogle su mu da evoluira i proširile polje i načine za izražavanje strip autorima. Takođe, učinile su razne informacije vezane za strip, kritike, recenzije, razne spiskove hronologija izdatih epizoda nekog serijala, kao i same stripove mnogo dostupnijim čitaocima.
Hoće li strip preživeti?
„Snovi vrede, tek kad s’ tobom osede, sa tobom ostare“, rekao je Đorđe Balašević u jednoj pesmi. Mislim da taj stih, na određeni način, lepo objašnjava fenomen strip kolekcionarstva i ceo jedan milje, koji se oko njega uspostavio na prostoru bivše SFRJ. Zahvaljujući društvenim mrežama i forumima, strip festivalima i nekim posvećenim ljudima, postao sam i ostao redovan član te zajednice. Ona okuplja razne ljude, iskrene kolekcionare i trgovce, strip čitaoce i lovce na kolekcionarske trofeje, autore, izdavače i večito nezadovoljne kupce … Naravno, ljubav prema stripu je okosnica i vezivno tkivo koje sve te različite ljude drži na okupu. Snažan osećaj privrženosti koji se individualno definiše. Prepoznavanjem, ponekad i usmeravanjem ili diktiranjem, osobina te strasti kod većeg broja ljudi nastala su i neformalna pravila i kolekcionarski trendovi. Raduje me činjenica da mlađe generacije, takođe, strip prepoznaju kao interesantno štivo ili način da se izraze. Tako da za budućnost stripa “vedro je nebo nad Darkwood-om” što bi rekli ljubitelji Zagora-te-neja.
