Godine 1964. velika rekonstrukcija gradskih trgova je uveliko u toku. Umesto dotrajale stogodišnje stare gradske kuće(magistrata) niče velelepni vodotoranj.Žarkov spomenik sa gradskog trga se seli ispred “zgrade komiteta”-gde je i danas, postavlja se žuti klinker a uklanja “zeleno ostrvo”…Svetlo dana će ugledati još jedan simbol grada u narednom tridesetogodišnjem periodu-fontana.
Legenda kaže,da se Zrenjanin s tom fontanom uvrstio u tri grada u celoj SFRJ koji je imao fontanu u centru grada.Šestougaonog oblika,sa svetloplavom keramičkom oplatom nalik “kupatilskim” pločicama,sa prskalicama duž spoljne ivice,idealno se uklapala sa novim rešenjima na rekonstruisanom trgu.Unutrašnja rasveta fontane je bila u planu,al se od te ideje odustalo. Idejno rešenje fontane dao je poznati arhitekta Milorad Berbakov,a radove je izvodio GIK Banat.
Stara fontana(“stara”-zato što Zrenjanin danas ima “novu”),dominirala je na većini razglednica i publikacija o gradu, onako u punom sjaju i raskoši.Malo je onih naših sugrađana(a bogme i turista) koji nisu bacili novčić u fontanu, slikali se pored nje ili barem oprali ruke u njoj(da ne kažemo-okupali).Svoju misiju simbola grada tih godina nosila je uspešno.
Međutim,bilo je i problema…Zadnjih svojih desetak godina radila je samo na državne praznike,par puta godišnje,navodno zbog loših pumpi.Kad nije radila,često je bila puna smeća i u potpunom skladu sa raspadom društva početkom devedesetih godina XX veka.I ne samo to, Fontana se nikako nije uklapala u narednu rekonstrukciju trga,gde če dominantnu ulogu imati spomenik Kralju Petru I Karađorđeviću. Demontirana je 1995.godine.
Danas su stavovi o staroj fontani uglavnom podeljeni. Oni koji su odrastali i điveli zajedno sa njom emotivno su joj blagonakloni,dok je ostali vide kao ružan detalj brutalističke arhitekture,zajedno u paketu sa vodotornjem.Sve u svemu,fontana je egzistirala u ovom gradu punih trideset godina,i samim tim u potpunosti zaslužila stranice ove knjige.
Iz knjige “Bilo nekad”
Autor : Tibor Boljoš
