Inspiraciju za ovonedeljno pisanje pronalazim u nedostatku iste. Barem tri (slobodne) teme ove nedelje
pale su u vodu. Kad pomislim koliko je samo slova, reči i rečenica pojeo backspace ovih dana, tačno bih
suzu pustila da imam vremena da plačem. Kao pas kad juri svoj rep – čim ulovim temu, ona mi izmakne.
Čvrsto rešena da se izborim sa haotičnim mislima u četvrtak uveče počela sam da pišem ovaj tekst, koji
se (po)rađa od ponedeljka. K’o za inat, najednom počinje lightshow. Vajberi, notifikacije, poruke, mejlovi… Sadržina, svuda manje – više ista – „korisnik taj i taj je objavio to i to“, „šta imaš u planu za vikend?“, „30+ new jobs in Serbia“ i tako u krug.
Odložim telefon u torbu, svakako je uvek utišan. Nervira me samo što svetli toliko. Neće, valjda, propasti svet ako me nema jedno veče. Zureći u belinu praznog papira, pomislih da bih češće trebala da se diskonektujem. Odjednom me više nije zanimalo šta se dešava u životima ljudi koji primerno popunjavaju uplatnice u pošti. Mislim, naravno, na Petra Petrovića i Marka Markovića. Možda negde stoji Đorđe Đorđević, ali Cvetka Cvetkovića nikada nisam videla. Baš šteta za tako cvetastične lične podatke.
Većina tih lica pod pseudonimom niti nam je rod, nit’ pomoz’ Bog. Neki stoje, neki i postoje, u popisima prijatelja, pratilaca i konekcija. U skladu sa ljudskom prirodom i našim mentalitetom, jedini zajednički
sadržalac tom, skoro nasumičnom skupu, jeste mišljenje. O svemu i svakom. O stvarima koje znamo i
onima o kojim nemamo pojma. Bez potrebe da sagledamo ljude i okolnosti iz drugog ugla. Često, nažalost, i bez trunke empatije.
Dok težimo blistavim slikama lažnog života, kojekakve šljokice deluju nam kao zlato. U gurnjavi za
najbolje mesto pod reflektorima virtuelne pozornice, najčešće padamo na glupostima. Trudeći se da se
svakom dopadnemo, ponajviše činimo da sami sebe ne prepoznajemo. Naposletnu, internet je samo
niskobudžetna kinematografska kuća, za osam milijardi glavnih uloga.
Zato je važno da znaš da:
- Ne moraš da reaguješ na svaku poruku.
- U redu je ako imaš loš dan.
- Važno je, a i zdravo, da postaviš lične granice.
- Imaš obavezu prema sebi da odrediš prioritete.
- Ako ne možeš da ih pobediš, uvek možeš da ih ignorišeš.
Izvor fotografije Pixabay
Autor teksta Renata Ilić
