„Šetao se neki deda ulicom u Zrenjaninu. Zaustavila ga policija i tražila ličnu kartu. Deda, 73 godine! Uniformisano lice kaže da ne sme da bude napolju i šeta na šta mu je deda odgovorio: „Mužlja ima manje od 5.000 stanovnika“, rasprava se nastavlja jer jedan radi svoj posao, a drugi misli da je u pravu.
Ovo je ispričala mojoj mami žena koja radi u trafici ispred koje se rasprava desila. Razumem ili se bar trudim da razumem starije ljude. Šta će njima bilo ko govoriti ili braniti? Pa imaju još samo toliko od života i da li treba da ostanu zatvoreni danima, nedeljama? Da treba, moraju.
Zbog sebe samih, a i zbog nas. Ali onda šta je ostalima? Ako smo mi ostali nedisciplinovani i produžavamo svojom sebičnošću ovu agoniju da smo „zavoreni“ po kućama kada ćemo moći da izađemo? Kada ćemo uspeti da izađemo iz ove teške situacije u koju smo upali zbog virusa. Virusa koji možemo da iskorenimo. Uskraćujemo sebi dane napolju time što sad kada je potrebno ne poštujemo karantin.
I što je još teže uskraćujemo našoj deci mogućnost da trče i da se igraju napolju. I što je najteže uskraćujemo poslednje dane, nedelje našim bakama i dekama. Samo svojom nedisciplinom! Toliko o poštovanju odraslih i starijih. Toliko o poštovanju samih sebe!
Svi smo bili deca i svi smo detinjstvo proveli najvećoj meri po parkovima i ulicama. I svi bi trebali da ostarimo i da imamo mogućnost da prošetamo, kupimo novine, odigramo partiju šaha, odemo do groblja, porazgovaramo sa voljenom osobom koju smo izgubili…
Sloga Srbina spasava. Složno u kuće za bolje sutra. Svi zdravi! I da to sutra što pre dođe!
Foto: Fejsbuk/jovana.brakocevic.9
