Iako tokom poslednjih deset godina beleži konstantan rast ulaganja, Grad Zrenjanin još jednom se istakao po obimu direktnih domaćih i stranih ulaganja u njegove industrijske zone.
Prema obavljenim analizama i raspoloživim podacima, više od 60 odsto izvoza zrenjaninske privrede, ili preko 220 miliona evra, ostvaruju kompanije koje posluju u novim industrijskim zonama. Uprkos ekonomskim poremećajima u prethodnoj, 2021. godini, ukupni prihodi kompanija u zonama premašili su 40 milijardi dinara, odnosno oko 340 miliona evra.
U kompanijama koje posluju u zonama zaposleno je skoro 7.000 radnika, što iznosi oko 20% od ukupnog broja zaposlenih u Zrenjaninu, kojih je 35.458. Broj kompanija koje posluju u novoizgrađenim pogonima ili su kupile zemljište u nekoj od industrijskih zona premašio je 40. Neke od njih i po tri puta su širile proizvodne kapacitete, obim proizvodnje i broj zaposlenih.
Ove godine navršava se petnaest godina od otvaranja prvog industrijskog pogona u prvoj novoj zrenjaninskoj poslovnoj zoni “Bagljaš – aerodrom”. Italijanska tekstilna kompanija “Pompea” zvanično je počela s radom 1. novembra 2007. godine, a nakon toga opremljene su i stavljene u funkciju još tri industrijske zone – najveća, “Jugoistok – Ečka”, potom “Severozapad – Elemir” i najmanja, ali uz perspektivu širenja uz trasu poslednjeg kraka obilaznice – “Istok”.
– Tokom prva dva kvartala tekuće godine pokazatelji za 2022. godinu su, za sada, znatno pozitivniji nego u 2021. godini. Očekivanja su da kompanije u našim industrijskim zonama ostvare prihode veće od 80 milijardi dinara, što Zrenjanin svrstava na jednu od liderskih pozicija po visini investicija, gde su ulaganja u privatan sektor veća od 500 miliona evra. Svi ovi pokazatelji nam, i sa ekonomske strane, ukazuju na značaj i izuzetne potencijale industrijskih zona u Zrenjaninu i dalje mogućnosti za razvoj grada Zrenjanina – prokomentarisao je navedene podatke gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura.
Aktuelne krize, po njegovim rečima, nisu umanjile interesovanje investitora i Grad Zrenjanin konstantno dobija upite za slobodnim lokalitetima u zonama, kako stranih tako i domaćih investitora.
– Imajući u vidu potencijalni “problem” nedostatka slobodnih lokacija, izvršili smo plansko proširenje zone “Jugoistok” za 220 hektara u podzoni II-D i za 40 hektara u podzoni II-B. Izrada projektno-tehničke dokumentacije za te delove zone “Jugoistok” podrazumeva njihovo opremanje putnom mrežom, kanalizacionim sistemima, elektroenergetskim objektima, vodovodnom i gasnom mrežom, trotoarima, uličnom rasvetom i drugom infrastrukturom potrebnom za nesmetano funkcionisanje jedne kompanije i njenih zaposlenih.
Najveći benefit ove dve lokacije će se sagledati konačnim završetkom obilaznice, odnosno izgradnjom poslednjeg, četvrtog kraka, jer se ovi delovi zone direktno naslanjaju na trasu obilaznice – objasnio je gradonačelnik. Još je kazao da je, zahvaljujući dispoziciji zona i maksimalnim iskorišćenjem prostora unutar zona, rešen problem potražnje za lokacijama s površinom većom od 5 hektara. Takođe, iskazani su i brojni zahtevi za parcelama površine od 2-5 hektara.
– U skladu s tim, razmatramo mogućnost da formiramo još jednu poslovnu zonu koja bi bila zanimljiva za manje proizvođače, stovarišta, veleprodaje, i to na nekoj od lokacija gde bi bili lako dostupni i vidljivi za potencijalne kupce – najavio je gradonačelnik Salapura i neke nove aktivnosti.
Ove prednosti Zrenjanina, ali i sve što je urađeno u prethodnom periodu, prepoznali su i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić. U našem gradu realizuje se najveća direktna strana privredna investicija u Srbiji, u pripremi je izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, projekta od nemerljivog značaja za razvoj ne samo Zrenjanina, već i celog Banata.
Osim što je rešavanje problema pijaće vode proglasila za pitanje od nacionalnog značaja i direktno učestvuje u njegovom rešavanju, Vlada Srbije nedavno je Gradu Zrenjaninu odobrila 450 miliona dinara za izgradnju nedostajuće infrastrukture u okviru industrijske zone “Jugoistok”.
Time je jasno dala do znanja da potencijale Zrenjanina u toj oblasti vidi i kao potencijale cele Srbije, od znatno šireg ekonomskog interesa nego što je lokalni.
