Lutkarski ansambl Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” priprema novu predstavu za decu po pripoveci Jasminke Petrović “Giga pravi more”. Predstavu čija će premijera biti 20. i 21. juna režira Milja Mazarak Marinkov, dok je dramatizaciju teksta uradila Dunja Matić. Ovo delo je svojevremeno sama autorka pripovetke opisala kao “antiratnu priču o deci koja se od surove stvarnosti bore igrom i maštom”. U ovoj fazi izrade predstave, nedelju dana pred premijeru, rediteljka nam otkriva detalje o predstavi.
Priča o dečaku Gigi koji svom prijatelju Cvrčku pravi more namenjena je deci starijoj od sedam godina. Šta je Vas konkretno inspirisalo da se opredelite za ovo delo?
- Čim sam prvi put pročitala priču znala sam da ne mogu da je pustim tek tako. Između Jasminkine priče “Giga pravi more” i mene dogodilo se istant prepoznavanje i ljubav na prvi pogled. Dakle, odluka odnosno inspiracija nije došla iz glave i racija već direktno iz duše i srca: sama poetika priče, likovi, njihovi intimni svetovi, najkompleksnije dubinske emocije i mnogobrojne tanane niti koje čine ovu malu a veliku priču, ispričanu iz vizure dece, samo su neki od elemenata zbog kojih sam se zaljubila u ovu priču. Naravno, odmah zatim tu je i svest o značaju i aktuelnosti okolnosti i konteksta u kojem se priča dešava kao i Jasminkin prevashodno iskren, hrabar i direktan pristup velikim i važnim temama lišen suvišne filozofije koji me je takođe osvojio. “Giga pravi more” je pravi biser i malo remek-delo velike priče u mikrokosmosu dečjeg sveta i ne prestaje da me iz dana u dan jednako oduševljava i pokreće isto kao i nakon prvog susreta, kaže rediteljka Milja Mazarak Marinkov.
Kako biste, iz ugla reditelja, ukratko opisali predstavu?
- Prilično je teško odgovoriti na ovo pitanje s obzirom da proces nije završen, ali ako se po jutru dan poznaje onda će ova predstava imati potencijal da oplemenjuje, hrabri i deluje podsticajno i lekovito u ovom zaista mračnom vremenu u kojem živimo…
Oko ove predstave okupili su se svi do jednog pravi posvećenici, vrhunski umetnici i istinski zaljubljenici u pozorište za decu: dramatizaciju Jasminkine priče uradila je izvanredna dramaturškinja i dramska spisateljica Dunja Matić, autorstvo nad kompletnim vizuelnim identitetom pripada sjajnoj Blagovesti Vasilevoj, kompozicije nam pravi divni Draško Adžić, a dizajn svetla uradiće mađioničar Nikola Marinkov. U predstavi igraju jedni od najboljih animatora lutkaka u našoj zemlji: Danilo Mihnjević i Nataša Milišić kao i mlada nada lutkarstva Predrag Grujić. Sa nama je u ekipi i jedna od onih neverovatnih osoba zbog kojih pozorište nikada neće prestati da postoji: ispicijentkinja i suflerka Aleksandra Šalamon. Biću iskrena pa ću reći da je nama u procesu stvarno toliko lepo (bukvalno se oseća treperenje u vazduhu), da ako prenesemo deo toga na publiku kroz našu predstavu, sigurna sam da neće biti potrebne velike najave za ovu predstavu, već da će ona sama pronaći put do srca publike.
S obzirom na to da je delo napisano 1996. godine, da li ste je prilagodili sadašnjim generacijama?
- Nismo mislili da je potrebno, niti smo želeli da menjamo išta što ne moramo da menjamo u samom originalu. Jasminka ovu priču smešta u okolnost rata i posledica rata 1996. godine, ali je posebnost ove priče baš u tom suptilnom i odmerenom bojenju i doziranju, kao i u pažljivom preplitanju fabule priče sa kontekstom u kome se dešava.
Nažalost, mi i danas živimo u vrlo surovom, ako ne surovijem svetu i sami se, nalik na Gigu i Cvrčka (protagoniste naše predstave), trudimo da u svojim životima stvaramo svoje intimne priče – odvojene od svega ružnog, a spremne da prigrle sve lepo što ipak svako vreme u svakom trenutku na svakom mestu na svetu ima da da.
Naveli ste da je predstava namenjena i roditeljima. Na koje vrednosti će ih podsetiti?
- I te kako, i tu bih pre svega pomenula empatiju, praštanje, razumevanje, otvorenost, hrabrost, razumevanje, ali i podsećanje na to koliko su sva ljudska bića neverovatno jaka i sposobna da noseći se sa strahom, bolom i gubicima idu napred.
