Evo kome će se povećati minimalac

Ovo povećanje, ne znači rast plata, već pomoć preduzećima i radnicima koji imaju probleme i koji su ugroženi, kaže za Politiku Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je juče u okviru Socijalno-ekonomskog saveta započeo razgovore o novoj ceni rada.

„To je propisano Zakonom o radu. U praksi to znači, da će, primera radi, u prosveti i obrazovanju povećanje dobiti oni koji primaju najniži lični dohodak, a ne profesori s najvećim platama. Njima se plate mogu povećati samo ako je tako predviđeno kolektivnim ugovorom u samoj obrazovnoj ustanovi. Ali tu im ne pomaže država dodatnim parama, već to moraju da reše tamo gde rade“, kaže Orbović.

Upitan da li će popustiti pred vladom i Unijom poslodavaca i pristati na manji minimalac od 143 dinara, koliko bi im u ovom času pripalo, Orbović kaže, da na pregovore Socijalno-ekonomskog saveta niko ne ide da bi nekog ucenjivao, nego da bi se postigao konsenzus oko najvažnijeg pitanja za najsiromašnije radnike. On kaže da poslodavci insistiraju da se minimalna cena rada poveća za rast inflacije, ali niko od njih, dodaje, ne kaže da u protekle dve godine ova cena nije povećavana iako je bilo rasta cena. „Zato ćemo gledati da nadoknadimo sve propušteno“, najavljuje Orbović.

Milan Knežević, privatni preduzetnik i vlasnik jedne modne kuće, kaže da bi problem minimalne cene rada, koji bi podržala i vlada, trebalo rešiti tako što bi se povećanje odnosilo isključivo na najugroženije radnike, s minimalnim primanjima. S tim, što bi im se taj minimalac svake godine povećavao za oko tri odsto, da dođe do bar 30.000 dinara.

„Uvećanje minimalca treba da bude svake godine za oko tri odsto, jer se obično na godišnjem nivou beleži toliki rast inflacije. Tako bi se za nekoliko godina došlo do nekog pristojnog minimalca. Što je još važnije, time se ne bi povećavale plate zaposlenih, pa ni ukupna masa para koja se izdvaja za isplatu zarada. Jer ovde nije cilj da onaj ko ima najviše dobije još više. To je jedini način i da se smanji razlika između privatnog i javnog sektora gde su plate za oko 25 odsto veće“, kaže Knežević i dodaje da bi kao poslodavac pristao na povećanje minimalne cene rada na 130 dinara, u odnosu na sadašnjih 121 i da je to podnošljivo za kasu.

Na pitanje da li bi kao poslodavac podržao ovakvu ideju da se minimalac svake godine povećava za oko tri odsto i da se odnosi na one s minimalnim primanjima, predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Politiku da ovo povećanje mora da se odnosi na najugroženije i da je to i njihov predlog.

„Apsolutno se slažemo s tim, jer ovo ne sme niko da shvata kao povećanje plate. Jer to nije povećanje zarada. Što zbog republičkog budžeta, što zbog samih poslodavaca koji treba da obezbede više para za isplatu zarada“, ističe Atanacković.

Predlog da se minimalac, sa 121, poveća na 127 do 130 dinara je realan, kaže predsednik UPS-a i objašnjava da se istovremeno ne može očekivati da minimalac pokriva potrošačku korpu, ili čak da bude veći od nje. „Ovde se radi o socijalnoj pomoći, a ne o rastu plata. Sigurno je da se zahtev sindikata od 143 dinara, odnosno povećanje od 15 odsto, u ovom času ne može prihvatiti, jer nije realan“, napominje Atanacković.

Osim toga, dodaje, ako je već i došlo do rasta BDP-a, ne treba sve to dati na potrošnju, već sačuvati deo para. „Bilo kako bilo, minimalac, koliko god on bio od 1. januara, ne sme da bude početni koeficijent koji će onima s najvišim primanjima dodatno povećati zaradu. Ministar rada Aleksandar Vulin poručuje da se o ceni rada dogovore poslodavci i sindikati, a vrlo dobro zna da bez vlade, od tog dogovora nema ništa“, zaključuje Nebojša Atanacković.
Trenutna minimalna plata u Srbiji iznosi 21.050 dinara. Ukoliko dođe do povećanja minimalne cene radnog sata za devet dinara, to praktično znači da će minimalac skočiti za nešto manje od 1.500 dinara na mesečnom nivou. Inače, prosečna plata je i dalje samo rezultat statistike, a mnogi građani realno ne zarađuju ni blizu proseka.