Za Preobraženje se vezuju i mnogobrojna narodna verovanja i običaji
Ovaj praznik posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada je on najavio svoje kasnije stradanje i slavu.
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se Hristos pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
Na Preobraženje se preobražava i list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda postaje hladnija, pa nije za kupanje.
Kod ljudi se, prema narodnom verovanju, takođe dešavaju promene – ko je preko leta pocrneo, počinje da beli.
Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noć tri puta preobražava. Ko to vidi i drugom obelodani, verovalo se da će izgubiti razum. Zbog nekih sličnosti sa Bogojovljenjem, Preobraženje se naziva i letnja Bogojavljenska noć.
Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv.
Smatra se da nije dobro plakati na Preobražanje, jer će taj plač preći u naviku.
U Srbiji je 30 hramova posvećeno Preobraženju. Među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori. U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.
U nekim krajevima u Srbiji na Preobraženje se beru lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.
Bio je običaj da devojke i žene tog dana odrade od svakog ženskog posla po malo, kako bi cele naredne godine bile vredne.
U Gruži su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice – da ih čuvaju od uroka.
U narodu se obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.
