Odavanjem počasti borcima Crvene armije, poginulim u borbama za oslobođenje Zrenjanina oktobra 1944. godine i svim žrtvama Drugog svetskog rata u našem gradu, danas je obeležena 75. godišnjica od pobede nad fašizmom. Devetog maja 1945. godine fašistička Nemačka, poražena na svim frontovima, potpisala je kapitulaciju, čime su okončana ratna dejstva na evropskom kontinentu. Današnji dan Evropska unija obeležava i kao Dan Evrope, u znak sećanja na 9. maj 1951. kada je donet “Šumanov plan”, kojim je osnovana Evropska ekonomska zajednica za ugalj i čelik (ECSC), prva zajednička institucija nekoliko evropskih zemalja, koja je prethodila osnivanju Evropske unije.
Primerenim skupovima i porukama, u skladu s vanrednim merama u borbi protiv epidemije Kovid-19 i bez masovnih okupljanja i vojnih parada, u Zrenjaninu je Dan pobede obeležen sećanjem na žrtve Drugog svetskog rata, narodne heroje, borce Crvene armije i rodoljube, ispred spomen-obeležja na Bagljašu i spomeniku Žarku Zrenjaninu.
Obeležavanju Dana pobede u Zrenjaninu prisustvovao je i ataše ambasade Ruske Federacije u Srbiji, Dmitrij Karapotkin. Zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac, sa saradnicima, je za predstavnika ambasade Ruske Federacije priredio prijem u Gradskoj kući, a potom je ataše Karapotkin odao počast svojim sunarodnicima i položio venac na spomen-kosturnicu 220 boraca Crvene armije u spomen-parku na Bagljašu.
Počast borcima Crvene armije odali su i predstavnici Grada Zrenjanina – sekretar Skupštine grada Milan Mrkšić, zamenik načelnice Gradske uprave Miloš Korolija i načelnica Odeljenja društvenih delatnosti Gradske uprave Jelena Dragić, a venac su položili i predstavnici Komande Garnizona Zrenjanin Vojske Srbije, Gradskog odbora Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata SUBNOR i rusko-srpske kompanije “Borec – Srbija”, koja posluje u Srbiji. Delegacije Grada Zrenjanina i SUBNOR položile su cveće i na spomenik narodnom heroju Sonji Marinković i streljanim rodoljubima, takođe u spomen-parku na Bagljašu.
Centralna manifestacija povodom obeležavanja Dana pobede u Zrenjaninu održana je na platou ispred spomenika narodnom heroju Žarku Zrenjaninu, gde su venac, ispred Grada Zrenjanina, položili zamenik gradonačelnika Saša Santovac, pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura i zamenica sekretara Skupštine grada Svetlana Grujić. Venac je takođe položio ataše ruske ambasade Karapotkin, kao i predstavnici Srednjebanatskog upravnog okruga, Komande Garnizona VS u Zrenjaninu, gradskog odbora SUBNOR i Udruženja ratnih vojnih i mirnodopskih invalida.
Prisutnima se obratio zamenik gradonačelnika Saša Santovac, istakavši da ovaj izuzetno značajan dan obeležavamo u drugačijim uslovima nego do sada, bez masovnih skupova i vojnih parada, ali da to ni u kom slučaju ne može umanjiti važnost Dana pobede, niti vrednost stečene slobode, za koju su pale ogromne žrtve.
“Potpisivanjem kapitulacije fašističke Nemačke, 9. maja 1945. godine, zaustavljeno je najveće zlo u dosadašnjoj istoriji čovečanstva. S ponosom i dostojanstvom možemo u svakom trenutku da istaknemo da su ruski i srpski narod zajedno stajali u redovima velike pobedničke koalicije. Sećanje na sve žrtve, na njihove ideale i slobodarske težnje, naša je istorijska i ljudska obaveza i to činimo i ove, kao i svih prethodnih godina, kao što ćemo činiti i ubuduće.
“Potpisivanjem kapitulacije fašističke Nemačke, 9. maja 1945. godine, zaustavljeno je najveće zlo u dosadašnjoj istoriji čovečanstva. S ponosom i dostojanstvom možemo u svakom trenutku da istaknemo da su ruski i srpski narod zajedno stajali u redovima velike pobedničke koalicije. Sećanje na sve žrtve, na njihove ideale i slobodarske težnje, naša je istorijska i ljudska obaveza i to činimo i ove, kao i svih prethodnih godina, kao što ćemo činiti i ubuduće.
U Drugom svetskom ratu mnogo država doživelo je materijalna i ljudska razaranja i stradanja, ali su najviše žrtava podneli Sovjetski savez i ruski narod, baš kao što su na ovim prostorima najveće vojne i civilne gubitke imali Srbi. Ujedinjeni na frontu, sa zajedničkim ciljevima i težnjama, pripadnici dva bratska naroda zajedno su doneli slobodu i ovom gradu, 2. oktobra 1944. godine. Sećamo ih se danas i odajemo počast vojnicima Drugog ukrajinskog fronta Crvene armije koji su, daleko od svoje domovine, u ovoj ravnici položili živote i ostali na večnoj straži. Njih 220 počiva u spomen-parku na Bagljašu i svojom borbom protiv fašizma ispisali su slavne stranice istorije našeg grada”, rekao je Santovac.
Dodao je da Srbija želi članstvo u Evropskoj uniji, ali na ravnopravnim osnovama i da takvo članstvo ne sme uticati na sve naše prijateljske veze koje ostvarujemo ne samo sa Ruskom Federacijom, već i sa drugim državama van evropskog kontinenta, a posebno Narodnom Republikom Kinom.
“Svi naši najznačajniji planovi za budućnost nastavljaju da se realizuju. Velike privredne investicije i nove fabrike u našim industrijskim zonama, autoput do Beograda i Novog Sada, komunalna infrastruktura, vraćaju Zrenjanin na mesto vodećih gradova u zemlji po privrednom razvoju i sigurni smo da su Srbija, Vojvodina i Zrenjanin na dobrom putu. Sve to danas smo u prilici da ostvarujemo, zahvaljujući i našim slavnim precima i njihovoj herojskoj borbi i slavnoj pobedi pre 75 godina. Neka je večna slava i hvala herojima Drugog svetskog rata i oslobodiocima od fašizma”, poručio je Santovac.
“Svi naši najznačajniji planovi za budućnost nastavljaju da se realizuju. Velike privredne investicije i nove fabrike u našim industrijskim zonama, autoput do Beograda i Novog Sada, komunalna infrastruktura, vraćaju Zrenjanin na mesto vodećih gradova u zemlji po privrednom razvoju i sigurni smo da su Srbija, Vojvodina i Zrenjanin na dobrom putu. Sve to danas smo u prilici da ostvarujemo, zahvaljujući i našim slavnim precima i njihovoj herojskoj borbi i slavnoj pobedi pre 75 godina. Neka je večna slava i hvala herojima Drugog svetskog rata i oslobodiocima od fašizma”, poručio je Santovac.
I ovoga puta u delegaciji Udruženja ratnih vojnih i mirnodopskih invalida koja je položila venac na spomenik Žarku Zrenjaninu bio je sada već 94-godišnji Savo Radovanović, učesnik Drugog svetskog rata i nosilac više ratnih odlikovanja. Sa 16 godina stupio je u diverzantsku jedinicu, a ratni put ga je vodio po brojnim bosanskim ratištima, sve do proboja Sremskog fronta 1945. godine i završnih ratnih operacija u tadašnjoj državi, u Sloveniji. Dva puta je bio ranjen. Iskoristio je i priliku da porazgovara s atašeom ambasade RF Dmitrijem Karapotkinom i dodaje da će prisustvovati ovoj svečanosti sve dok bude u mogućnosti.
Izvor:zrenjanin.rs
