Ivona Ćurčić jedna je od mladih Zrenjaninki koja se odlučila da se otisne u preduzetničke vode.
Ivona je sa svojim suprugom Radivojem otvorila licenciranu organizaciju socijalne zaštite za pružanje usluga pomoći u kući deci, odraslim i starim licima. Za Zrenjanin je ovo nešto potpuno novo – „Aurora Vita“ prva je licencirana organizacija ovog tipa u gradu.
– Po zanimanju sam medicinska sestra-tehničar i nekoliko godina radila sam u jednom privatnom domu za stara lica u Zrenjaninu. To mi je bilo veliko iskustvo. Primetila sam da postoji velika potreba u gradu za uslugama pomoći, najviše starim i bolesnim osobama ali i deci i odraslima koji se u nekom trenutku nađu u situaciji da im je pomoć potrebna. I odlučila sam da počnem sopstveni posao. Posao sam pokrenula sa suprugom Radivojem, koji mi je prvo velika podrška a onda i saradnik na kog najviše mogu da se oslonim i na koga najviše računam. Najpouzdaniji mogući. Imamo iste ciljeve i iste planove i to je odlična kombinacija, priča Ivona Ćurčić.
Da bi otvorili agenciju, Ivoni i njenom suprugu bilo je potrebno više od pola godine.
– Procedura nije komplikovana jedino što dugo traje. Borili smo se kroz lavirinte propisa i zahteva, ali nismo odustajali jer smo imali jasan cilj. I do njega smo i došli. Želja mi je bila da ono što znam najbolje radim najbolje na najlegalniji mogući način. U pitanju su osetljive kategorije ljudi i zato smatram da u radu sa njima treba poštovati sve zakonske propise i standarde, kaže Ivona.
Ivona i njen suprug imaju ambiciozne planove.
– U gradu ne postoji ovakva vrsta usluge iz koje proističu i mnoge druge. Mislim na činjenicu da korisnicima budete dosptuni 24 sata. Potrebe postoje i verujem da će u budućnosti biti još više potrebe da pružite stručnu i kvalifikovanu vrstu usluge brige i staranja. Zato imamo planove kako ćemo svoj porodični posao nadgraditi ali idemo polako, jedno po jedno, kaže Ivona.
Ivona ima 28 godina je i majka troje dece. Deca su joj, kaže, bila jedan od motiva da počne sopstveni posao.
– Jeste velika odgovornost voditi sopstveni posao. Ali, dok sam radila za drugog, ja decu nisam viđala. Sada organizujem posao i svoje obaveze tako da imam vremena za decu i porodicu. Sa jedne strane, nije laka odluka započeti svoj posao u kom smo i suprug i ja, što znači da cela porodica zavisi od našeg uspeha. To je zaitsa velika odgovornost. S druge strane, sopstveni posao je i velika sloboda, da svoj život i vreme kreiraš u skladu sa potrebama porodice. Duboko verujem da svoj posao treba da radiš najbolje što znaš, sa velikom posvećenošću, empatijom i da onda nema razloga za bojazan, završava Ivona Ćurčić.
