За просторе Баната, као и за просторе општине Нова Црња, везује се име племићке породице Чекоњић. Пал Чекоњић, хрватског порекла, добио је од царице Марије Терезије 1753. године на поклон племство за војничке заслуге. Његов син Јанош узео је у закуп имање у Жомбољу 1790, а десетак година касније, купио је ту земљу и то је био почетак њиховог економског успеха.
Јанош Чекоњић је започео насељавање територије свог поседа и оживљавао је напуштена села, а становништво је било претежно немачког порекла, али било је и других нација. Млађи Јаношев син, барон Јожеф Чекоњић је наставио стопама свог оца, али и отишао корак даље. Донео је породици грофовску титулу, захваљујући хуманитарном раду. Његове заслуге запамћене су приликом суше 1863, када је помогао житељима свог имања. Од средстава породице Чекоњић саграђене су цркве, железничке станице, а саграђени су и дворци у Банату.
Ендре Чекоњић, син Јаноша Чекоњића, имао је многобројне друштвене функције. Био је поданик Франца Јозефа и веран Аустроугарској монархији. У његово време имање Жомбољ било је највеће. Ендре Чекоњић био је председник Црвеног крста, ловачког друштва, осигуравајућег друштва, политичар и, једном речју, свестрана личност.
Како понекад бива, његов син Шандор био је његова супротност. Године 1937. породица Чекоњић трајно је изгубила имање, а услед политичких промена у периоду између два рата породично богатство се осипало.
Чекоњићи су оставили велики траг у историји Баната, у историји територије општине Нова Црња, како у политичком, економском, тако и у културном развоју.
