Davne 1988. godine, Vojin Turinski osnovao je, sa grupom ljudi iz Zrenjanina, „Udruženje građana Zdrav Život“. Osnovna zamisao je bila da se proširi znanje oko ishrane, ta tema zdrave ishrane, za ono vreme, bila je veoma čudna. Kasnije su širili svoja interesovanja kroz razne radionice i edukacije sa ciljem holističkog pristupa životu. Danas ovo udruženje i ljude oko njega okuplja jedna veoma posebna i
energična osoba, koja uspeva da spoji i nemoguće stvari. Njeno osnovno zanimanje je vezano za jogu, a ljubav prema životu i ljudima iskazuje kroz zalaganje za holističkim pristupom svemu što nas okružuje – Aleksandra Vujinović, joga instruktor.
Kako si i kada dospela u Udruženje i šta za tebe lično znači?
„Udruženju sam se priključila početkom devedesetih godina, zato što su me manje – više sve te stvari interesovale, a u to vreme moja mama je imala zdravstvenih problema te smo tako došli do informacija o makrobiotici, tu sam prvi put čula za alternativne metode. U raznim periodima bila sam aktivna u udruženju, gde sam pomagala u organizaciji predavanja, učestvovala na radionicama, učila sve više i
tako je krenula saradnja. U jednom momentu Vojin Turinski se povukao pa su razni ljudi bili predstavnici udruženja, a 2018. godine ja sam nekako preuzela Udruženje, koje tada nije bilo previše aktivno i uz pomoć prijatelja i ljudi sličnih interesovanja ponovo smo počeli aktivno da radimo organizujući razna predavanja u Kulturnom centru. Organizovani su i razni kursevi, radionice i tako je organizovan i sam festival „Zdrav Život“.“
Šta je ono što se drastično promenilo, a šta je ostalo isto?
„U to neko vreme kada su oni osnivali udruženje postojala je ta neka bliskost među ljudima, ljudi su pronalazili vreme da ga provode zajedno oko zajedničkih tema. Danas kada je sve dostupno na dva klika informacije brzo stižu do nas, njihova relevantnost je druga priča, ali ljudi danas nemaju vremena, to je osnovna razlika. I evo sada kada smo krenuli organizaciju festivala ljudi su bukvalno otkazivali već zakazane događaje, jer kažu da ovde stvarno postoji poseban duh zajedništva, da je festival prilika da ljudi razmene ideje, iskustva, da osete bliskost i nauče nešto novo, provedu dan u prirodi u parku i to u samom centru grada. To je ideja koju smo imali 2018. da se upravo to desi, da nekako festival bude kruna rada udruženja svake godine, a ove godine to se poklapa sa jednim divnim jubilejom, trideset pet godina
postojanja udruženja“.
Joga je tvoja osnovna tehnika, kada si počela da se baviš jogom i šta ona za tebe
predstavlja?
„U jogi sam pronašla unutrašnji mir, tako da sam jogom počela da se bavim zbog sebe i zbog toga što mi je jako prijala. A onda je spontano u druženjima krenulo od toga da malo pokazujem vežbe. Instruktorka Verica Popov bi me zamolila, svaki put kada ne može da stigne, da je zamenim, i tako sam nekako
spontano krenula da držim časove. Kasnije sam i završila školu za instruktora, edukovala se i sada već dvadeset i četiri godine držim časove joge. Kako sam počela zbog sebe, rad sa ljudima pružio mi je potpuno drugačije iskustvo. Na času nisam tu zbog sebe nego zbog drugih ljudi i to je nešto najlepše što sam doživela u životu, jer nema ničeg lepšeg kada vidite čoveka koji se potpuno opusti i uživa, osećajući se dobro u svom telu, i kada prepoznate to osećanje, jer ste i sami to doživeli. To je nešto što će mi uvek biti inspiracija. A šta za mene joga znači?-„ pa sve“. – kaže kroz osmeh Aleksandra, „Ja držim časove joge i to mi je osnova života“ – dodaje, dok joj osmeh lebdi na licu, to je onaj osmeh ljudi koji su pronašli pravi poziv za sebe i taj mir niko im ne može oduzeti.
autor teksta Aleksandra Forotičan Rauški
