Uloga Dare Ilić u filmu „Dara iz Jasenovca“ pre više od dve godine, sasvim spontano, pripala je Biljani Čekić devojčici zbog koje je svako ko je pogledao ovaj film i maestralno odigranu ulogu Dare zaplakao. U nastavku teksta možete pročitati kako je na Biljanu uticala ova uloga, šta joj je bilo najteže na snimanju ali i to šta će najviše pamtiti.
Nakon više od dve godine od premijere filma „Dara iz Jasenovca“ koliko se život Biljane Čekić promenio?
„Nakon više od dve godine, da, život mi se stvarno promenio. Realno meni je taj dan kad je bila premijera filma, bukvalno promenjen život preko noći. Došle su neke stvari i navike koje nikada nisam imala, na primer intervjui, izjave, ljudi koji me prepoznaju jer sam kao postala javna ličnost. Desilo se sve ono o čemu nisam ni sanjala, ali sve se promenilo na pozitivno i sve je ispalo kako treba na kraju“.
Da li Vam je bilo teško na početku?
„Na samom početku mi je bilo dosta naporno, svaki početak je težak pa tako i moj. To je za mene bio neki novi svet u koji sam ušla i u kom se trenutno nalazim, ali nakon nekog vremena sam se navikla na sve to. Sada sam se uživela u taj svet, počinjem polako da razumem taj javni svet. Najteže mi je samo što moram da pazim na neke stvari i što moram da ostavim po strani svoj privatni život jer kako drugi kažu sada sam „javna ličnost““.
Kako je izgledao kasting?
„Početak svega toga je bio jako spontan. Nama je došla audicija u školu i mogli smo da se prijavimo za glavnu žensku ulogu, niko od nas nije znao koji je to film i kakva je ta uloga, pa sam tako ja na početku bila nezainteresovana jer sam bila u nekom drugom svetu. Opet sa druge strane profesori i ostali su me pitali zbog čega ne, e onda sam malo kod kuće razmišljala o svemu, donela sam i onu saglasnost da roditelji potpišu ali i dalje još uvek nezainteresovano. Onda mi je tada otac rekao da ako želim da se potpiše on će to uraditi ako ne želim onda neće, na kraju sam ipak rekla da mi potpiše ali mi je sve to i dalje bilo nekako nebitno. Tako je sve krenulo i na tom prvom kastingu smo se predstavljali i govorili neke stvari o sebi, i vremenom su nas delili u uže krugove,svaki dan se broj dece smanjivao. Ja sam prolazila svaki krug ali mi to nije davalo nikakvu nadu da ću ja kao proći, ali sam nastavljala da idem iz dosade. Kada je došao poslednji krug glumili smo neke scene iz tog filma ali još uvek nismo znali o kom filmu je reč, taj dan mi je bio najzanimljiviji. Posle toga sam bila u fazonu da ja nemam pojma o glumi i da me to baš ne zanima, i razmišljala sam da neću ni dobiti ulogu a da i ako je dobijem neću prihvatiti. Nakon četiri meseca pozvali su mog tatu i saopštili su mu da sam dobila glavnu ulogu, on me odmah pozvao da mi to javi i kada sam to čula bila sam šokirana. Onda su mi rekli da se ide u Beograd i tamo se probaju kostimi, tamo su mi i rekli o kom filmu je reč, kada sam se uplela u tu priču shvatila sam koliko je to zanimljivo i da želim da postanem glumica“.
Šta su Vaši naredni planovi?
„Svi planovi koje ste mogli da pročitate su i dalje tu, trenutno sam prvi razred Ekonomske škole, plan mi je da kada završim četvrtu godinu upišem FDU, to je sada moj cilj, koji ću ja daće Bog ispuniti. I planiram da se pripremam za to, sto posto ću sledeće godine da uzmem časove glume, eto to su planovi“.
Da li postoji neka anegdota sa snimanja koja će Vam zauvek ostati u sećanju?
„Sama tematika je bila jako tužna tokom snimanja ali na primer iza kamera smo bili totalno drugačiji, pokušavali smo da budemo totalno suprotno od onoga što ste gledali na filmu. Svaki trenutak i za vreme snimanja i iza kamera sa svim glumcima bio mi je jako poseban jer smo se stalno smejali, ta energija koju sam ja prenosila i koju su svi prenosili bila je nešto što nas je nosilo. Ono što niko ne zna jeste da smo pevali iza kamere, to su uglavnom bile Kosovske pesme, tačno se toga sećam, nije to anegdota ali to je nešto lepo čega se sećam. Osim dve devojčice koje su sa mnom snimale niko nije znao da peva, ali nama je bilo lepo. Ali sada kad se počnem prisećati postoji zapravo nešto, prvo moram da kažem da mi je sve zaista bilo predivno ali moj dvanaesti rođendan moram posebno da izdvojim jer su me svi dočekali i napravili su mi iznenađenje. Ja sam došla i kako smo imali restoran u kom smo ručali i večerali oni su mi tamo doneli tortu, svi su mi čestitali iako sam mislila da niko ne zna da mi je rođendan. Tada sam rekla a i sada to mi je bio najbolji rođendan“.
Šta je bilo najteže prilikom snimanja?
„Ja uvek kažem da mi ništa nije bilo fizički teško, jer nisam imala ništa zahtevno da radim. Da se sada vratim na snimanje i da sam opet mala Dara, rekla bih sigurno da je teško kada snimajući dan traje predugo, rekla bih da je svima dosta teško bilo i oko Bude tj. trojki, da ih nateramo da plaču, da spavaju. Izdvojila bih da je najteže bilo na emotivni način jer te suze koje ste videli na filmu nisu bile lažne suze nego moje prave i bilo je teško uživeti se u tu ulogu i proživljavati isto što i moj lik. Sećam se scene u vozu gde svi plaču, to isto nisu bile lažne suze bukvalno su svi plakali, kada je krenula pesma „Zaspao Janko“ tada sam se rasplakala i shvatila sam da smo tog trnutka svi prestali da glumimo“.
Ko Vam je omiljeni glumac ili glumica i najveći uzor?
„Omiljeni glumac o kom sam maštala kao mala bio je i ostao Miloš Biković, nešto najlepše što mi se moglo dogoditi jeste kada mi je poslao video poruku nakon premijere.Trebali smo se upoznati, na kraju nismo, ali nadam se da ćemo nekada u budućnosti. Njega stvarno obožavam ali ima mnošvo drugih glumaca i glumica koje ne bih mogla sada da izdvojim. Moram da kažem da mi je jako žao što neću imati priliku da glumim sa nekom starijom generacijom glumaca kao što su Nebojša Glogovac pa onda još stariji Gaga Nikolić, Milena Dravić , to su zaista vanserijski glumci. Volela bih da sa svim ljudima sa kojima sam snimala „Daru iz Jasenovca“ ponovo snimam i sarađujem, naravno volela bih i sa drugim glumcima i mladim i starijim sarađujem u budućnosti“.
Koliko je slava preko noći uticala na Vaš karakter i da li ste samim tim sazreli preko noći?
„Ta slava koju svi spominju nije uticala na mene da me promeni ili nešto slično, već sam samo prešla u drugi svet koji je javan, i bilo mi je najteže da pređem preko toga. Smatram da me ta uloga promenila u smislu da sam kroz nju sazrela, ne preko noći ali jeste bio neki odskočni momenat“.
Koji savet Vam je najviše pomogao i koji savet ćete zauvek pamtiti?
„Trebalo bi mi toliko vremena da pričam o savetima, mnoštvo saveta svakog dana snimanja sam dobijala prvenstveno od reditelja Gage Antonijevića i od Nataše Drakulić, onda i od svih glumaca i kamermana od svih ljudi koji su na setu. Nešto čime sam se vodila bili su njihovi saveti. Jedan savet koji bih volela da izdvojim jeste taj koji sam dobila od svog tate i kojim se ja vodim čitav život, a to je da ostanem svoja i koliko god da visoko letim uvek mora da postoji neka granica. Još nešto sa čim se susrećem svaki dan i nešto što je u čitavom ovom događanju jeste Bog, sve što radim radim sa njegovom pomoći, uvek ću se vraćati i moliti Bogu i to je nešto što me drži, tako da smatram da svi mladi ljudi treba da se okrenu Bogu“.
Autor teksta: Tijana Kostadinović
