Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detinjice.
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se odvezuje. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se odvezuju poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.
U ranijem periodu (19. vek), deci su davani fišeci sa poslasticama: smokve, urme, ratluk, leblebije, bademi, orasi dok je početkom 1920-tih je uobičajeno davanje „skupih igračaka“.
Simbolika praznika je jasna – priprema za doček Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehova, donoseći nove veze, ljubavi za Boga.
Oci, Materice i Detinjci, posvećeni su porodici. Sprema se svečani, zbog Božićneg posta, posni ručak, koji okuplja celu porodicu.
U domu u kome se danas vezuju majke, trebalo bi da vlada ljubav, mir, prijateljstvo, sloga i vera. Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja.
