Настало је крајем 12. века, између 1180. и 1191. године, у склопу великог културног препорода под династијом Немањића, која је имала кључну улогу у обликовању српске средњовековне државе и културе.
Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани српски ћирилични рукопис, настао око 1180. године по налогу кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Писано је старословенским језиком, а користи српску редакцију ћирилице, која се развијала током 12. века.
Јеванђеље је богато илустровано и украшено, садржи 181 лист пергамента, од којих су многи украшени минијатурама, иницијалима и орнаментима. Текст је исписан калиграфски, са пажљиво украшеним иницијалима и богатом орнаментиком, карактеристичним за византијску уметност тог периода.
Мирослављево јеванђеље има огроман културно-историјски значај за српски народ. Сматра се једним од најважнијих споменика српске писмености и културе. Његов језик и стил представљају драгоцен извор за проучавање развоја српског језика и писмености, као и српске црквене и уметничке традиције. Данас се Мирослављево јеванђеље чува у Народном музеју у Београду. Део је сталне поставке музеја и подвргнуто је посебним условима чувања како би се сачувало за будуће генерације.
Илустрација: https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=8785107
