Ukoliko živite u Zrenjaninu,sigurno ste barem nekoliko puta u životu sreli jednog lika sa pank,sada već prosedom frizurom u tzv jakni vijetnamci,najčešće u društvu pasa,kako šeta gradom. Iako upadljivog, specifičnog izgleda koji nekada baš i ne uliva poverenje,on nas srdačno dočekuje na kafi u kafeu Bridge gde radimo intervju. Branko Lukić je njegovo ime,ali svi ga znate pod pseudonimom Kaligula.
Branko,kažete za sebe da ste poslednji panker u gradu Zrenjaninu,a šta biste rekli ko ste ZAPRAVO? I da li znate da vas se neki ljudi plaše?
-Nema potrebe da me se iko plaši,ja jesam poslednji panker i mohikanac u ovom gradu. Ljubitelj sam svih slabih i nemoćnih i volim svima da pomognem. Istovremeno,ja sam jedna vrsta buntovnika, ne volim da radim ono što mi drugi kažu,da mi naređuju,da moram da živim kako mi drugi kažu,već kako se meni sviđa. Tako je bilo oduvek,od kad sam bio mali. Živim već 4 godine bez struje,odsekli su mi je baš zbog toga što sam bunotvnik,nisu mogli drugačije da mi napakoste pa su mi odsekli struju. Nikome ništa ne dugujem.
Pa kako onda nemate struju kada ništa ne dugujete?
-Izbrisan sam sa spiska,da ne postojim. Snalazim se ja, punim akumulator na elektrobiciklu,onda imam sijalicu..a telefon i baterijske lampe punim po kafičima.
Živite sa preko 20 pasa.Odakle ta opsesija psima?
-Da, veliki sam ljubitelj pasa,ne mogu jednostavno da prođem pored povređenog psa a da mu ne pomognem.
Od čega živite?Potrebno je isfinansirati i hranu za pse.
-Ranije sam držao privatne treninge strit fajta po parkovima,zatim ženama koje žele da smršaju personalne treninge kod kuće. Radim to i dalje ali manje…generalno rešavam ljudima probleme koje sami ne mogu da reše..eto..
Ne znam koliko ljudi znaju,ali imate i filmskog iskustva,bili ste u ulozi statiste u kultnom filmu „Poslednji krug u Monci“.
-Da,uvek se rado sećam tog iskustva jer sam imao priliku da upoznam najveće glumačke face Jugoslovenske kinematografije..Dragana Nikolića, Josifa Tatića, Danila Lazovića, Batu Stojkovića…niko od njih danas na žalost nije više živ,a ja sam imao tu priliku da sedim sa njima,jedem,pijem i da se družimo. To su bili toliko fini i kulturni ljudi..a Danilo Lazović onako pravi mangup (smeh)
Rekla bih da ste voleli da se družite,a zbog čega ste danas onda više okruženi psima nego ljudima?
-Pa kako bih Vam rekao…onaj ko se opeče.ko skupo plati cenu druženja..njemu je bolje da bude okružen psima. Sa njima imam svoj mir. Nedostaje mi jedino hrana za pse.
Jeste nekad imali problema u životu zbog upadljivog stajlinga?
-Jesam, naročito u vreme komunizma,zato što sam izgledao drugačije. Protiv zakona nikada ništa nisam radio,mada su neki ljudi mislili drugačije. Ovu frizuru imam sigurno već 30 godina,samo se menja boja kose..(smeh)
Jel biste rekli da ste zadovoljni svojim životom?
-Jesam,jako sam zadovoljan. Voleo bih da zaradim više novca kako bih podigao standard svojim psima,da mogu da imaju bolju hranu i život…da žive kao gospoda.
Ovako nemam velikih želja,nikada ih nisam ni imao. Mogu da kažem da sam sretan čovek i volim što živim u Zrenjaninu.
Video intervju sa Brankom Lukićem možete pogledati u emisiji „Vikendica“ u nedelju u 17 časova.
