Naredne tri godine na čelu Tehničkog fakulteta (TF) „Mihajlo Pupin” biće prof. dr Milan Nikolić. Tako je odlučeno 8. marta, na sednici Saveta ove visokoškolske ustanove. Nikolić je deo fakuletskog tima od 1998. godine, a od 2015. redovni je profesor Univerziteta u Novom Sadu. Objavio je 240 naučnih radova, od čega 26 u časopisima koji su na SCI listi. Za portal RTV Santos otkriva kako je zavoleo nauku ali i najavljuje akreditaciju dva studijska programa. Kako se osećate u novoj ulozi dekana?
„Moram priznati da je osećaj pomalo neobičan. Ovo je moj Fakultet i kolektiv već 25 godina, sve zaposlene dobro poznajem, svi mene dobro poznaju i možda mi je baš zato neobično da sada imam neku sasvim drugačiju ulogu.Istovremeno, bio sam prodekan u nekom ranijem periodu, znam kako je sedeti i raditi u dekanatu. Dugo sam na Fakultetu, prošao sam sve nastavne, naučne i akreditacione procese, aktivno sam učestvovao u njima, tako da dobro znam šta treba da se radi. Potpuno sam spreman za ovu funkciju, kao što su spremni i prodekani“.
Koji su glavni ciljevi i zadaci koje ste sami sebi postavili za budući period?
„U dogovoru sa prodekanima i članovima Kolegijuma, definisano je nekoliko strateških zadataka, koje želimo da ostvarimo u narednom periodu. To su:
1. Akreditacija studijskih programa za koje procenjujemo da imaju značaj za naš Fakultet.
2. Aktiviranje Centra za razvoj prakse i karijerno vođenje studenata. Ovaj Centar postoji, ali će sada dobiti jasniju i značajniju ulogu. Ovde će biti koncentrisane aktivnosti promocije i saradnje sa privredom.
3. Povećanje broja studenata, kroz akreditaciju novih studijskih programa, pojačanu promociju i saradnju sa privredom.
4. Uređenje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora na Fakultetu.
5. Nabavka laboratorijske i računarske opreme za potrebe nastave. Ovde nemamo neke velike potrebe, ali uvek postoje mogućnosti za određena poboljšanja.
6. Podrazumeva se održavanje nastavnih i naučnih procesa na najvišem nivou, uz motivisanje i podršku, posebno mlađim kolegama“.
Kada ste zavoleli nauku?
„Čovek obično voli ono za šta ima talenta. Na studijama sam otkrio da me teorija više zanima nego praksa,uvek sam se pitao zašto je sad ovo onako ili onako, šta bi bilo u ovom ili onom slučaju…? Međutim, kada ste asistent i na početku akademske karijere, naučni rad je pre svega posao i obaveza, u retkim slučajevima je to odmah ljubav. Uz to, bavljenje naukom je neizvestan posao: ne znate da li ćete objaviti neke radove, ne znate da li ćete doktorirati, a od toga vam zavisi dalje napredovanje (na fakultetima samo redovni profesori imaju posao za stalno).Ali, kao što kažem doktorantima: da je bavljenje naukom lako, ne bi bilo zanimljivo! I tako, prava i iskrena ljubav dođe kada je uzvraćena. Tako sam i ja potpuno zavoleo nauku kada je i ona uzvratila, odnosno, kada su došli značajniji naučni rezultati, kroz objavljene radove u prestižnim časopisima,kada sam postao redovni profesor i kada sam već imao veći broj doktoranata, koji su uspešno odbranili svoje disertacije. Trudiću se da pored velikog broja obaveza na mestu dekana, ne zapostavim naučni rad. Tu će mi svakako pomoći moji saradnici“.
Spominjali ste na poslednjoj sednici mogućnost uvođenja nekih novih smerova da li premijerno možemo da otkrijemo koji su to smerovi u pitanju?
„Naravno, možemo, i treba da otkrijemo. U prvom planu je akreditacija dva studijska programa, ali veoma značajna. To su:
1. Informatika, tehnika i tehnologije u obrazovanju – master. Ovde postoje velike šanse za upis studenata usled potreba tržišta.
2. Informacione tehnologije – doktorske studije. Ovde je posebno značajan aspekt unapređenja naučno istraživačkog rada na Fakultetu, referentnosti profesora, asistenata i studenata.
Pored toga, kontinuirano ćemo razmatrati mogućnosti za akreditaciju novih studijskih programa, na primer, master na smeru Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa, gde postoji značajno interesovanje. Sve korisne predloge za nove studijske programe ćemo uvažiti i detaljno razmatrati“.
Po čemu Vi mislite da se naš fakultet razlikuje od ostalih i koje su prednosti koje bi ste istakli?
„Kada su u pitanju kvalitet nastave i kompetencije nastavnika i asistenata, smatram da naš Fakultet spada među bolje fakultete u Srbiji. Takođe, ono što mislim da nas, u pozitivnom smislu, izdvaja od mnogih drugih jeste pristupačnost profesora i asistenata, uvek smo spremni da izađemo u susret studentu i odgovorimo na sva pitanja, kako u direktnoj komunikaciji, tako i putem e-mail-a. Isto tako, zaposleni u studentskoj službi i ostalim službama na Fakultetu u svakom trenutku su na raspolaganju studentima. Ukratko, na našem Fakultetu, komunikacija sa studentima je laka, brza i otvorena“.
Svedoci smo da iz godine u godinu sve manji broj studenata upisuje TF „Mihajlo Pupin“ izuzetkom IT smerova jer je to danas popularno.
Da li imate neku strategiju kako se ovaj problem može rešiti?
„Povećanje broja studenata ćemo ostvariti kroz sledeće aktivnosti:
1. Pojačana promocija Fakulteta i studijskih programa u srednjim školama. Ova promocija će se odvijati, pre svega, u srednjim školama na teritoriji Vojvodine, ali ne isključuje se mogućnost promocije i u drugim sredinama. U tu svrhu formiran je poseban tim.
2. Promocija kroz rad Centra za razvoj prakse i karijerno vođenje studenata. Ovaj vid promocije je neophodan u savremenim društvenim okolnostima gde se od visokoškolske institucije očekuje pojačan angažman na ovom području. Smatram da je budućim stdentima značajno da na Fakultetu postoji inicijativa za razvoj njihove karijere već tokom studiranja.
3. Sve ostale direktne i indirektne promotivne aktivnosti, na primer: prisustvo na različitim portalima, prisustvo na društvenim mrežama, Letnja stručna praksa,
Dan otvorenih vrata Fakulteta i dr.
Jasno je da povećanje broja studenata zavisi od brojnih faktora okruženja, pre svega od demografske situacije i sve veće konkurencije u visokom obrazovanju.
Bez obzira na to, smatram da je važno da preduzememo sve što možemo kako bismo se izborili za što veći broj studenata“.
Studentski dani pored mnogo suza zbog studiranja kriju mnoštvo anegdota. Da li možete sada da se prisetite neke anegdote za sve Vaše studente koji sada čitaju ovaj intervju?
„Da, naravno, uvek ima raznih situacija… Evo jedan primer. Kada sam bio student, pre jednog ispita, profesor je vežbao sa nama zadatke, a neke zadatke je zadao i rekao da nemamo vremena da ih uradimo na času, ali da vežbamo te zadatke kod kuće. Ja sam, naravno, to uradio. Kada smo došli na ispit, najteži zadatak je upravo bio jedan od tih zadataka koje je ostavio za vežbanje. Kakosam dobro znao taj zadatak, uradio sam ga vrlo brzo, kao i ostale zadatke. Pošto sam sve uradio i proverio,krenem da predam rad asistentu, a on se nasmeje i kaže: “Nema veze kolega, biće bolje u sledećem roku.” Odgovorio sam mu da nema sledećeg roka i da sam sve uradio. On nije mogao da veruje da sam sve uradio tako brzo i nije hteo ni da pogleda moj rad, mislio je da pričam tek tako i da ne znam ništa. Naravno, položio
sam ispit. Dakle, poruka za studente je: uvek radite sve zadatke koje vam zadaju profesor i asistent, možda baš nešto slično ili čak isto bude na ispitu“.
Autor teksta: Tijana Kostadinović
