U golotinji je istina. Tako svi bez izuzetka, dočekujemo prvi udah i plač kad nas majka donese na ovaj svet. Potpuno smo ogoljeni, e samo bez garderobe koja bi prekrila naše nedostatke, već i bez ikakve predrasude puštamo suze jer smo stigli u nešto nepoznato, i dozvoljavamo prirodi da uradi svoje. I što više plačemo, što smo glasniji, dobijemo bolju ocenu pri rođenju. Kasnije nas uče da je sramota plakati, i da nije kulturno biti glasan. Od života dobiješ keca. Eto ti ironije. Programer zvani život nas kasnije prebaci u drugi mode, kome teško posle pronađeš lock up password.
Kao homo sapiens u nekim stvarima smo uznapredovali. Recimo lišće na polnim organima zamenili smo garderobom na celom telu, prekrili smo ono i što je vapilo za Suncem. Tako su nam rekli da treba, da je društveno prihvatljivo. Odelo čini čoveka. Razumem da je tu krilaticu smislila neka modna kuća kako bi povečala profit, ali ne razumem sledbenike iste koji kravatu nose umesto krsta i mole se u fake Pradi u lokalnoj kafani. Evolucijom izopačenih mozgova dobili smo i novu kategoriju „Goloobučenih“ dama koje plus size grudima umanjuju minus size mozga ili bi ta matematika barem trebalo do takvog rešenja da dovede. Nemam ništa protiv estetske hirurgije i korekcija, dokle god one čine osobu srećnijom, ali nemojte nas posle silovati vašim atributima. All you do, you do it for yourself. Što veče grudi, više lajkova. Ukoliko usne uđu pre vas u prostoriju, dobile ste pažnju na 30 sekundi. A šta se dešava kad na tas dođe mozak? Šta ste u njega ugradili?
Dakle, vulgarna golotinja postala je ne samo prihvatljiva, već i poželjna. Nekada je bilo sramota nositi suknju iznad kolena, danas garderoba koja zaklanja stomak ili bilo koji deo tela, svrstava se u „konzerva“ fashion. “Manje je više“. Ja sam shvatila da se to odnosi na što manji deo otkrivenog tela, a ne na što manje garderobe. Sve je danas stvar marketinga i kako ga mi prihvatamo. Valjda svako uzme šta mu odgovara. Ono što me najviše zaprepašćuje jeste da je(opet) totalno ok šetati polu go/gola na ulici, u kafani, a kada se postavi pitanje nudizma svi su zaprepašćeni. Eto ti tabu teme.
Prema nekim istraživanjima, a i mojim ličnim , Srbi su totalno protiv golotinje, onosno pojavljivanja na nudističkim plažama. Ironija, opet. U teoriji, svaki jedan muškarac će reći DA nudizmu, ali kad dođe vreme da skinu gaće, misteriozno nestane deo tela koji simbolizuje hrabrost. Možda i da razumem tipove koji (misle) da imaju problem sa muškošću, ali ostali please explain. Opet smo se vratili gotovo na „lišće edition“ na televizijskim ekranima i društvenim mrežama, a stidimo se sebe (goli) pred sobom. Lepota je u različitosti, a ne u copy paste mode-u. Da li se svi smejemo istim stvarima, da li nas iste muke rasplaču? Zbog čega bismo onda trebali isto i da izgledamo? Još bitnije, zbog čega ne bismo voleli sebe takvi kakvi jesmo? Without assesories. Ako nisam svoja u svojoj koži, pa čija ću biti? Zato valjda psihoterapeuti imaju sve više posla. Izgubili smo kontakt sa sobom. Da se koji put okupamo goli u slanoj vodi, uštedeli bismo mnogo novca. Odgovorno tvrdim.
Odbacite sve maske. Skinite šminku posle predstave, niste vi klovn sopstvenog života. Odbacite sve matarijale koji sputavaju vašu dušu da diše i kaže šta oseća. Ne možete je ni čuti ukoliko je gušite. Odigrajte jednom predstavu samo za sebe i neće vam biti potreban bis publike. Aplaudiraćete svojoj hrabrosti i uvek igrati premijeru. Sa glavnom, golom ulogom. Jer u vašem telu je istina. Ponekad i u vinu.
