Kada govori o svojoj umetnosti njen zanos se prosto oseća, svako ko je video njene slike može da
svedoči koloritu koji to potvrđuje, jednom prilikom nazvala sam taj kolorit ljubav, jer mi budi takvu
asocijaciju, i Biljana je potvrdila.
“Od kako znam za sebe volela sam da crtam i slikam, oduvek me to nekako interesovalo, ali tek negde
u srednjoj školi sam počela time da se bavim, i onda sam i počela da se spremam za likovnu
akademiju. Tako sam stekla puno praktičnog znanja, koje mi je dalje koristilo u radu.
Nakon prvog neuspešnog upisa na akademiju odustala sam od te ideje i pošto sam se razočarala u ceo taj sistem, budući da sam uložila jako puno rada i sebe, mislila sam da se nikada više neću vratiti na to, da više nikada neću ni crtati ni slikati, mislila sam da sam skroz odustala od toga”, priča Biljana.
“Tada sam upisala italijanski, volela sam taj jezik, a ranije sam čak i planirala da tamo i studiram slikanje. S ljubavlju sam zavrišila to u roku i vema brzo nakon fakulteta počela da radim, a onda je došao brak, pa prvo dete, i te nove obaveze odvele su me u nekom drugom pravcu. Rodila sam i drugo dete i u jednom momentu sam bila preplavljena tom svakodnevicom i stvarima koje su mi se dešavala te mi je trebalo nešto da se isključim i posvetim sebi”.
Kako počinje da se bavi jogom koja postaje još jedan poziv duše:
“Tada sam počela da se bavim jogom, samo za sebe u početku, zbog fizičke aktivnosti, ali nastalo je zanimanje za celu tu filozofiju i vremenom sam sve više čitala o tome, a naravno počela sam da osećam benefite na svom telu i u svim segmentima života i sve to je na moj život uticalo toliko pozitivno da sam odlučila da upišem obuku za joga instruktora i da sve što sam naučila mogu da prenesem i na druge, jer sam uostalom stalno bila u situaciji da odgovaram na pitanja u vezi sa jogom i kako sve to funkcioniše.
Na joga akademiji sam jako puno radila na sebi i tada sam došla do toga da mi se vrati ta ljubav prema umetnosti, koju sam duboko zakopala i da priznam sebi da zaista imam potrebu da to radim”, kaže Biljana i nastavlja…
“Malo po malo krenula sam ponovo da se izražavam kroz slikanje, išla sam u to vreme i na konsultacije kod profesora Gibarova, a kako je krenula korona imala sam dosta vremena da se time bavim. Tada sam i shvatila da ono što nam je zaista svrha i kada smo iskreni prema sebi, stvari prepustimo zaista onome što jesmo, kada ne zakopamo svakodnevicom nešto što je toliko važno za nas, to mora kad tad da se ispolji”, smatra ova krajnje iskrena sagovornica.
“Tako sam ja tada spoznajući sebe počela da radim sve ono što zaista i volim, a to su pored slikanja i
časovi joge, kao i rad u školi, trenutno sam na porodiljskom pošto sam rodila treće dete, ali bez
obzira na sve bavim se sobom i onim što me čini srećnom.
Sve ono što radim može da doprinese da i drugima bude bolje, a to mi je velika želja, da što više ljudi pronađe sebe i bavi se svojom strašću. Kao mama troje dece trenutno nemam baš onoliko vremena koliko bih želela, ali sam svakako izašla u javnost svojim izložbom letos, imam dosta planova, ali trenutno mi je prioritet porodica, sa obzirom na to da imam puno obaveza.
Želim i trudim se da dok ne dođe vreme da se više posvećujem onome što me ispunjava, radim to što više mogu kako ne bih izgubila dodir sa sobom, u tome me porodica veoma podržava i mislim da je u tome ključ kada je funkcionisanje svega u pitanju”, zaključuje Biljana Midorović, slikarka, profesorica italijanskog, joga instruktor , majka troje dece, i niz uloga se nastavlja, Zrenjaninka i pre svega divna osoba.
Autor teksta: Aleksandra Forotičan Rauški
