Sledeća rata biće manja

Kada podižete kredit svi vas upozoravaju da obavezno čitate ono što piše sitnim slovima, međutim osim roka otplate, visine mesečne rate i kamate postoje i drugi faktori koji utiču na otplatu.

Jedna od promenljivih kategorija je i euribor i ona je uvek među bitnim stavkama i nije napisana sitnim slovima

“Euribor je kamatna stopa prema kojoj velike banke u EU međusobno pozaljmljuju evre, to je neka osnovna cena koja utiče na ukupnu cenu davanja kredita, znači na kamatnu stopu koju onda mi plaćamo kada uzmemo kredit od neke banke, kupimo auto, stan ili nešto treće”, rekao je za TV Prva ekonomista Mihailo Gajić.

“Činjenica da euribor pada, činjenica da je u minusu govori da je evropska ekonomija u velikom problemu jer od 2008. godine kada je bio na nivou od 5 odsto on je u stalnom padu i sve vreme može da se kaže u minusu 0,1 ili 0,2, evo sada je došao do -0,5 odsto”, naveo je urednik ekonomske redakcije “Večernjih novosti” Dušan Stojaković.

Što je manja vrednost euribora, odnosno marža, rata koju plaća dužnik je niža.

“Možemo da kažemo da su to samo delimično lepe vesti i neki inicijalni rezultat će biti da će kamatne stope odnosno rate kredita za jedan simboličan iznos da padne. Recimo, ukoliko imate neko zaduženje od 100 evra rata će vam pasti za 1 evro, dakle za 120 dinara. Ko ima 200, 300 evra tu onda možete da očekujete i do 3, 4 odsto odnosno 3 do 4 evra manje rate”, dodao je Stojaković.

Ekonomisti kažu da građani ne treba da strahuju od naglog skoka vrednosti euribora kao i toga da će im se trenutno smanjenje rate obiti o glavu.

“Sada kada imamo veliku krizu izazvanu koronavirusom, plus imamo izuzetno nizak nivo projekcija šta će biti sa ekonomskim rastom u najvećim evropskim privredama tokom ove godine, dakle, da mi zapravo nećemo moći na celom evropskom kontinentu moći da se vratimo na nivo ekonomske aktivnosti pre izbijanja pandemije. To znači da će i monetarna politika evropske banke biti dosta relaksirana”, kazao je Gajić.

“U trenutku kad je za nekoliko godina on sišao i došao do nule, prosečni krediti od 360, 370 evra pali su na 300 evra. Nesreća naša je bila što se nama kurs u to vreme menjao tako da tu razliku u ratama nismo osetili jer je jednostavno kurs sa 100 dinara otišao na 120”, dodao je Stojaković.

Smanjenje rate odnosi se samo na kredite uzete u evrima. Kada je reč o problemima građana koji su kredite uzeli u švajcarcima, prema rečima ekonomista, aktivnih je trenutno u Srbiji između 100 i 200 a oni koji su odbili državnu pomoć čekaju ishod suđenja.

IZVOR: B92, TV PRVA