Da li maske štite od korona virusa je pitanje koje muči ceo svet, ne samo naš narod.
Nas je lično zapanjila činjenica dokle je sve to otišlo, pogotovo kada po gradu gledamo letke koje pozivaju ljude da ne nose maske.
Realno maske nas medicinske radnike štite od različitih infekcija već više od veka i predstavljaju standardni deo naše uniforme.
Od kada postoje maske kao zaštita od infekcije?
Maske, kao deo zaštita od različitih infekcija, su prvi put počele da se javljaju u 19 – tom veku.
Pre svega u hirurgiji radi zaštite pacijenata od infekcija operacionih rana.
Posle španske groznice, raznih infekcija u prvom svetskom ratu, 20 tih godina dvadesetog veka maska postaje uobičajena u hirurškim salama.
U početku su to naravno bile platnene maske, ali posle drugog svetskog rata pojavljuju se jednokratne maske.
Vremenom maske su kao zaštita postale standard u svim granama medicine.
Pogotovo u onom infektivnom tj.zaraznom delu…
Čemu one služe?
Maske pre svega služe da zaštite okolinu od virusa i bakterija koje nosi lice sa maskom.
Prilikom kašljanja, kijanja, disanja, mi izbacujemo kapljice koje sadrže viruse i bakterije.
Fizička barijera u vidu maske sprečava njihovo izbacivanje i kontakt sa drugim licima.
Njihova svrha i uspešnost, naravno kao i ostalih mera zaštite, je otkrivena na praktičan način jer se broj infekcija operativnih rana vremenom smanjio i pacijenti koji su operisani su manje umirali.
I sada postavljamo pitanje, otkud ta sumnja u efikasnost maski?
Kako je neko sredstvo zaštite, toliko uobičajeno kod nas medicinara, postalo sredstvo koje izaziva strah i animozitet?
Zašto ljudi sumnjaju u maske?
1.Pre svega treba navesti sve one nepoznanica vezane za korona virus
Poruke koje su slali razni doktori, Svetska zdravstvena organizacija, američki Centar za borbu protiv bolesti, razni drugi lideri i „moćnici“ su doprineli konfuziji.
Da li se sećate one priče da je ovo samo običan virus, da će se smiriti na leto, te da se ne prenosi vazduhom.
Uzimajući u obzir činjenicu da ovakvog virusa nije do sada bilo, sve ove informacije su dovele do konfuzije na globalnom nivou.
Realno, sada mi već znamo mnogo više o koroni, ali šteta je već nanesena a poverenje ljudi je teško postići.
2.Psihička barijera u nošenju maski.
Maska sama po sebi u neku ruku predstavlja barijeru koja može da se posmatra i kao barijera slobodi.
Pojedini ljudi, na maske gledaju kao nešto što ograničava njihovu slobodu, ne da im da se izraze i sputava ih.
Bez maski, njihova sloboda je manja, ne mogu da uđu u prodavnicu, odvedu decu u školu, dođu kod lekara ili bilo šta drugo što je u vremenu bez maski bilo normalno.
3.Odbijajuća reakcija na nešto što je nametnuto.
Činjenica stoji, da su vama maske nametnute (kažem vama jer kao što smo rekli, one su standardni deo naše opreme skoro ceo jedan vek).
Od jednom se na televiziji pojavio neki doktor i naredio vama potpuno zdravima da morate da nosite maske.
Odbijajuća reakcija je realno nešto potpuno normalno.
Mi ljudska bića smo takvi, evolucija nas je kreirala na način da se borimo za naša prava.
Da uđemo tvrdoglavi u odbranu svoga „Ja“.
Ukoliko se osećamo ugroženim, za ta prava smo spremni da uradim svašta nešto.
4.Finansijska komponenta u nošenju maski.
Na žalost i ovo je nešto realno i nešto što treba uzeti u obzir.
Nije lako porodici koja jedva sastavlja kraj sa krajem reći da sada mora svakodnevno da kupuje i maske, jer bez njih ne može da funkcioniše.
Ali postoje platnene maske koje mogu da se peru.
5.Neverica u postojanje korona virus.
Na žalost i ovaj faktor postoji, razlog tome je činjenica da je ovaj virus i dalje obavijen misterijom.
Njegovo poreklo, činjenica da postoje ljudi koji su nosioci bez simptoma.
Nejasnoće u vezi testiranja, terapija o kojoj se još raspravlja sve to dovodi u zabunu veliki broj ljudi i budi sumnju.
Da li maske štite od korona virusa?
Budimo realni, niko ne može da garantuje da su maske 100 posto sigurna zaštiti od korona virusa.
Ali njima se smanjuje rizik od oboljevanja.
Pri čemu, moramo napomenuti da se tu ne radi samo o korona virusu, već i o drugim infekcijama koje se prenose kapljičnim putem.
Mi smo iz prakse videli da one štite, u kontaktu smo sa korona pozitivnim pacijentima od samog početka.
Maske nosimo gotovo bez prestanka u smeni, ponekad i više od 8 sati dnevno.
Da li maske povećavaju udisanje CO2?
Postoji priča da maske povećavaju stvaranje CO2 prilikom udisanja.
O tome se realno nije razmišljao pre korone.
Hirurzi, ortopedi, anestezija, tehničari i svi ostali koji rade operacije ili učestvuju tokom operacije maske nose i po nekoliko sati.
Tu se, kada se radi o spašavanju života, nikada nije postavljalo pitanje o nošenju maski.
U sali moraju da se nose maske.
Da li postoje osobe koje ne smeju da ih nose?
Jako je malo osoba koje ne moraju ili ne smeju da nose maske.
CDC (centar za kontrolu bolesti), navodi da deca ispod dve godine, lica koja su mentalno ograničena ili boluju od neke bolesti koja ih mentalno ograničava pa ne razumeju način nošenja maski i sami ne mogu da ih skinu ne bi trebalo da je nose iz prostog razloga što ne umeju ili može da im naškodi.
Takođe, osobe koje imaju problema sa disanjem u komi su ili bez svesti isto ne bi trebalo da je nose.
Postavlja se pitanje osoba obolelih od astme, HOBP-a ili alergija.
Naše mišljenje je da bi oni ipak trebali da ih nose ukoliko ih ne ometa u disanju.
Virus korone pre svega napada pluća i osobe koje imaju probleme sa plućima su pod povećanim rizikom od komlikacija.
Autori teksta: dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić
