Uprkos tome što je paradajz tehnički voće, zbog mesta koje zauzima na tanjiru doživljavamo ga kao povrće. Nutricionisti, međutim, poručuju da ne trošimo vreme na kategorizaciju nego da navalimo na sočne, crvene loptice prepune korisnih materija!
Niskokalorična namirnica u kojoj ima vitamina, minerala, a i veoma je ukusna, ovih dana, trebalo bi da je na trpezi što češće.
Neće opteretiti organizam na visokim temperaturama, a istovremeno će učiniti više dobrih stvari za njega.
Samo jedan paradajz (malo veći) obezbediće oko 40 odsto dnevnih potreba organizma za vitaminom Ce. Takođe, bogat je vitaminom A, koji pomaže imunom sistemu, čuva vid i lepu kožu.
Tu je i vitamin K (važan za zdrave kosti), kao i kalijum koji je ključan u očuvanju srčane funkcije, rada mišića i u regulaciji krvnog pritiska i količine vode u telu.
Zahvaljujući antioksidansu likopenu, paradajz je crvene boje, a ova materija korisna je za čovekovo srce.
Novija istraživanja pokazuju da je korisnije unositi likopen kroz ishranu bogatu paradajzom nego uzimanjem suplemenata, te da veća količina ovog antioksidansa u krvi znači manji rizik od smrti kod osoba sa metaboličkim sindromom.
Likopen, zajedno sa luteinom i beta-karotenom, kojih takođe ima u paradajzu, odlična su kombinacija za očuvanje vida, to jest protiv razvoja katarakte i degeneracije makule.
Bruskete napravite sa svežim paradajzom, bosiljkom, maslinovim uljem i omiljenim sirom ili pršutom
Tečnost i vlakna kojih ima u izobilju u svakom paradajzu odličan su saveznik u borbi protiv zatvora.
Iako se može jesti i sušen, u sosu, u vidu soka i slično, strunjaci preporučuju da paradajz, makar do jeseni unosimo što više u obliku salata, to jest svež.
