U toku samo dve nedelje, skoro 1.400 ljudi iz Srbije javilo se na oglas američke firme koja je ponudila posao Vajber dadilje, čija satnica iznosi 600 dinara.
Radi se iz Srbije, a deca iz Amerike, udaljena 10.000 kilometara, čuvaju se putem interneta i video-nadzora.
To znači da bi dnevnica vajber dadilje, recimo, za osmočasovni rad, iznosila 4.800 dinara. Međutim, kada se ta cifra pomnoži sa 24, koliko se u proseku mesečno radni, onda se dolazi do mesečne plate od čak 115.000 dinara, što je oko 1.000 evra.
Zadatak vajber dadilje je da, dok su roditelji odsutni, putem aplikacije na mobilnom telefonu prati kretanja i aktivnosti njihove dece. S njima ne razgovara, već ih isključivo nadzire.
Nema laži, nema prevare
Da bi neko postavio oglas na ovom portalu, mora biti registrovan u APR-u (Agencija za privredne registre), te da nema blokiran račun u Narodnoj banci Srbije i da ne sadrži diskriminatorne uslove, objašnjavaju u firmi „Infostud“ i dodaju da je reč o američkoj firmi koja je registrovana u Srbiji.
– Razvili smo poslovni model koji omogućava klijentima iz SAD-a bebisitovanje dece putem video-veze, na primer dok deca spavaju tokom dana, ili kad roditelji izađu u bioskop. Vaš zadatak je da putem aplikacije gledate njihovu decu i ukoliko se desi nešto nepredviđeno, momentalno pozovete roditelje da ih obavestite o problemu i upozorite ih da se vrate kući – navedeno je u opisu oglasa za posao koji je objavljen na sajtu „Infostud“.
Da bi dobili ovaj odlično plaćeni posao, kandidati moraju da ispune dva osnovna uslova – da imaju instaliran Vajber na telefonu i da znaju engleski jezik. Iako je cena radnog sata Vajber dadilja tri puta viša od klasičnih bebisiterki u Srbiji, stručnjaci smatraju da je takav model brige neprihvatljiv za bilo koji uzrast dece.
– Čuvanje deteta je velika odgovornost i tom poslu treba pristupiti s punom pažnjom. Što se tiče zapošljavanja dadilja kod nas, sama procedura je vrlo ozbiljna. Ide se preko Nacionalne službe za zapošljavanje, gde se sprovodi prva selekcija dadilja. Psiholozi proveravaju da li su one uopšte podobne za rad s decom i dobijamo preporuku za najbolje kandidate. Drugi krug razgovora ide kod nas sa našim stručnim timom, a najbolje kandidate koje izaberemo obučavamo kroz teorijsku i praktičnu obuku – kaže pedagog, Ivana Božić.
S druge strane, odnos koji dete gradi sa osobom koja ga čuva vrlo je važan za njegove buduće odnose sa svim osobama koje nisu iz njegovog najbližeg okruženja. Samo realni odnos jedan na jedan je pravi odnos u kojem se stiču bliskost, sigurnost, ljubav i poverenje, napominju stručnjaci.
– Fizički, jasan, konkretan i direktan kontakt s detetom je od velike važnosti kako bi ono moglo da se razvija u osobu koja živi u realnom, a ne u virtuelnom svetu. Dete može da razvija strahove jer je samo u kući. A taj strah nema ako je tu osoba koja može da ga zagrli, pomazi, uteši, ako se rasplače. Bebisiting je jedna od profesija koje ne može da se radi onlajn zbog osećanja lične sigurnosti i poverenja – napominje pedagog Jelena Holcer.
U oglasu nije precizirano koliko traje radni dan, šta spada pod nepredviđene situacije, nepoznato je i šta se dalje dešava kada Vajber dadilja pozove roditelje. Baveći se ovom temom, pokušali smo da saznamo kakva su iskustva ovakve prakse u Americi, ali nismo došli ni do kakvih podataka, piše Alo.
Kako do posla Vajber dadilje?
* instaliran Vajber na telefonu
* stabilna internet veza
* odlično znanje engleskog jezika
Način rada
* iz Srbije putem video-nadzora nadgledaju se deca u SAD
* s njima se ne ostvaruje nikakav verbalni kontakt
* u slučaju neke opasnosti po dete, s roditeljima se odmah kontaktira putem telefona
* zbog vremenske razlike, uglavnom se radi u noćnim satima
Ko se prijavio za posao?
• 63 odsto žena i 37 odsto muškaraca
• osobe sa srednjom stručnom spremom
• osobe koje imaju oko deset godina radnog iskustva
• većina ima stalan posao *Podaci „Infostud“-a
