Ššššš Duboki udah. Dve sekunde nedisanja. Još dublji izdah. Prozirni oblak se stvara ispred mene. Čudno je što ne nestaje. Kao inače. Sada ne samo što je još uvek tu, već kao da počinje da biva gušći i rukom mogu napipati koliko je tvrd. Mora da haluciniram. Zzzzzzz. Oh, vreme je za školu. Ne moju. Srce brže tuče kao da sam sanjala poljupce, a ne da pušim cigaru. Dah je jutarnji, ni oko kreveta nema naznaka da sam mesečarila, otišla da kupim cigare i konzumirala ih.
Sve je počelo kada sam pred sebe postavila izazov u narodu poznatiji kao
„post”. I ta odluka je bila potpuno spontana i neočekivana i za mene. Moj inner voice je doneo bez imalo vaganja „zašto (ne)bi trebalo“. Ja sam od onih koje u isto vreme skoče i kažu hop pa se posle pitaju why. Ne krijem da nisam imala religijske motive/porive da tako nešto uradim. Moje mišljenje po pitanju praštanja je krajnje egoistično i zato vam je jasno da mi u životu treba my blessing i molitve su mi isključivo autorske i u mojoj crkvi necenzurisane. Iz svake druge bi me izbacili. Subjektivni osećaj.
Mada po prirodi vrlo znatiželjna, počela sam da sprovodim nepisanu anketu ko i iz kojih razloga posti. Čak sam i sa sveštenim licem neformalno, bez svedoka proćaskala na tu temu. Zanimljivo mi je bilo njegovo opažanje da postom zapravo sebi treba da uskratimo uživanja ,odnosno da ih svedemo na minimum. Mada ruku na srce, na neke moramo staviti crveni krstić, ako smo pravi hrišćani. Poznato je da post ne podrazumeva samo odricanje od hrane životinjskog porekla, mada ga široke narodne mase najčešće u tom pravcu banalizuju i koriste ga kao dijetu. OMG. Niste debeli jer ne postite tokom neposnih dana, već što ste neumereni svih ostalih.Think about it! Hrana mi je predstavljala najmanji problem u šestonedeljnom odricanju, ili sam barem tako mislila da će biti u početku. Brinula sam hoće li se računati(mada ne znam ko drži kalkulator)kao greh ako popijem koju čašu vina. “Može crveno“, šapnu mi taj isti sveštenik ,„ali umereno“,dodao je šeretski kao da zna sa kim ima posla. Point is, ako i skliznete sa piste, vratite se slobodno. Najgore što možete da uradite je da nastavite da koračate pogrešnim pravcem, says the church man. Nešto kao i u neposnom životu.
Bilo mi je ultra zanimljivo da postim. Tri dana. Već četvrti sam počela da osećam diskriminaciju. Našla sam se u restoranu gde su na jelovniku od 10 strana sa po 15 jela na svakoj, cela dva bila označena sa „POSNO“. Potpuna dilema. Složićete se. Izabrati pečurke sa povrćem ili rižoto. Tražila sam preporuku kuće, odnosno nespretnog konobara. Njegov pogled govorio je „Zašto zaboga postiš pored sve ove mrsne hrane“, ali je izgovorio „Rižoto je dobar“. Sada razumem manjine. Potpuno sam se prebacila na čist esspreso(iako nisam made in Italy), jer za sojino mleko je malo ko od ugostitelja čuo. Bez cigare. Vreme je da vam saopštim važan detalj, i onda će vam biti jasan početak priče. Pošto sam po prirodi malo sadomazohista, smatrala sam da za mene nije dovoljan izazov da samo batalim odredjenu hranu i još odredjenije misli, već i da raskinem sa cigaretama! Kontala sam, hajde sve o jednom trošku, ovaj postu. I tako sam 5. dan bez istih počela da ih sanjam. Bilo nam je lepo zajedno. Ali sve što je lepo, probudi alarm. Nekad telefonski, nekad the one we call life.
„To što možeš da postiš znači da si u redu sa glavom“, bio je kometar jedne žene u prolazu. Shvatih to kao kompliment. Mada, da pitate moju glavu, ona bi odmahnula.
Kad god bi mi bilo teško, pomislila bih na Žarka Lauševića i na ispljuvke od hrane koju je dobijao u zatvoru, a koju je tako deskriptivno preneo svakom čitaocu.Što bi Lauš mogao ,a ja ne? Još da komercijaluzujem svoju sudbinu, kao on.
Truth is, ja i jesam post postavila pred sebe kao challenge. Izazov. I zaista on i jeste pre svega JAČANJE KARAKTERA:Jačanje volje. Treniga da kažeš sebi NE:I osećaj je PREDIVAN(doduše tek kada se prevaziđu ,u mom slučaju, nikotinske i gurmanske krize). Shvatih da nije poenta da nas drugi razumeju zašto to radimo, isto kao što i nije point da nas oni aminuju. Nije ni svačiji post isti. Ali svaki vodi do pročišćenja.
Kako bilo, ja sam svoju izdržala. I dokazala sebi da sam grešna i poslušna u isto vreme. Pa ko bi mi takvoj odoleo?!
Sretni Novogodišnji i Bozični praznici svim grešnima,pardon ljudima!!
