Zamislimo situaciju da se desi akcident na nekoj od nuklearnih centara u zemaljama u okruženju, da li bi građani znali kako da reaguju i da se zaštite, pita profesor Fakulteta bezbednosti Darko Trifunović, jedan od inicijatora da se u škole vrati nastava iz bezbednosne kulture.
Stručnjaci, naime, smatraju da građani Srbije, posebno mladi, nisu dovoljno edukovani o tome kako da se ponašaju u slučaju eventualnih ekoloških akcidenata, poplava i drugih bezbednosnih pretnji, i predlažu da se u škole uvede predmet bezbednosna kultura.
Profesor Fakulteta bezbednosti Darko Trifunović kaže da su neka znanja i veštine za takve situacije stekli oni koji su služili vojni rok i oni sugrađani koji su takva znanja i veštine savladali kroz opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu, predmet, koji je ranije bio deo obrazovnog sistema.
“Da zamislimo situaciju da se desi akcident na nuklearnoj centrali Kozloduj koja je samo 300 kilometara od Beograda, da li bi kao građani znali kako da se postavimo, da li smo edukovani da zaštitimo sebe i svoju decu? Nismo, u većini slučajeva“, kaže Trifunović.
Pita i ko bi u takvoj eventualnoj situaciji podelio gas maske i gumenu ćebad, ko bi preuzeo tu širu akciju spasavanja s jedne strane, a sa druge strane, kaže, postavlja se pitanje da li smo kao društvo a posebno kao pojedinci za takve stvari spremni. Koncept civilne odbrane i društvene samozaštite godinama unazad je doživljavan kao “nasleđe” iz nekog drugog doba i sistema, a Trifunović kaže da je taj koncept ranijih decenija “sistematski uništavan”.
“Nemamo skladište gas maski koje bi moglo da pokrije čitavo stanovništvo, skladišta su uništena, ne postoje više“, dodaje Trifunović.
Upitan o iskustvima drugih zemalja, Trifunović kao pozitivan primer navodi Mađarsku koja nije ukinula sistem društvene samozaštite.
“Mađarska je država koja ima centre civilne zaštite, ti ljudi imaju posebne uniforme, obučeni su da u određenim katastrofama, mimo policije i vojske, prvi izađu. To su i ljudi koji su završili vojne obuke“, navodi profesor.
Ocenjuje da bezbedosne kulture u Srbiji nema, te ukazuje na to da on i njegove kolege sa Fakulteta bezbednosti pokušavaju da utiču na Ministarstvo prosvete da se u škole uvede predmet bezbednosna kultura.
Navodi da su čak održali i nekoliko predavanja u Srednjoj medicinskoj školi, gde se sa učenicima razgovaralo o realnim situacijama u kojima bi mogli da se nađu, poput prepoznavanja rizika i potencijalne opasnosti, bezbednosnih pretnji na eksurzijama koje mogu biti prouzrokovane, na primer, požarom u hotelu, zatim vršnjačkog nasilja, pa do pokušaja da ih neko vrbuje u razne sekte.
“Bezbednosna nekultura koja vlada u našem okruženju je razlog da se zabrinemo i zapitamo zašto do sada nismo uveli taj predmet. Znamo mi da su deca opterećena mnogim predmetima, ali bezbednost je nešto što opterećuje našu sadašnjost i budućnost”, zaključuje Trifunović.
