Čim Sunce zađe, uoči praznika, hrišćani počinju da se pozdravljaju sa “Bog se javi”, a odgovoraju sa “Vaistinu se javi”, a naročito je bitno ostati budan do ponoći.
Naime, naši stari veruju da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i “Bog se javlja”. Prema verovanju, Bogojavljenje – javljanje ili objava Boga, dešava se u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, kada se na tren otvara nebo, da se ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti. U tom trenutku sve vode sveta prestanu da teku, a onaj ko se zatekne na otvorenom i to vidi, može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.
Osim ovog, prema mišljenju mnogih najlepšeg običaja za Bogojavljenje, ovaj praznik karakteriše i veliki broj drugih verovanja preteklih iz davnina. Veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca za koga će se udati.
Takođe, u pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.
Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako sutra bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
Na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se bogojavljanska voda. Nju vernici nose kućama njome krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine.
Bogojavljenje se širom Srbije obeležava i tradicionalnim plivanjem za bogojavljenski krst.
