Na Dramskoj sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu u toku su završne pripreme za premijeru predstave „Sin, majka i otac sede za stolom i dugo ćute“, nastale po tekstu Ivora Martinića, u režiji Daјane Josipović. Premijera je zakazana za 16. oktobar u 20 časova.
U predstavi igraju Ognjen Mićović u ulozi sina, Jelena Šneblić Živković kao majka, Mirko Pantelić kao otac i Jana Bjelica Pavlović u ulozi ćerke, koja je zadužena i za kostim. Scenografiju potpisuje Anđelija Stanković, muziku su komponovali Luka Lukić i Miloš Aćimović, dok je za scenski pokret zadužena Una Đelošević.
Predstava se bavi porodičnim odnosima, očekivanjima koja imamo od najbližih, ali i rečima koje često ostaju neizgovorene. Kroz priču o jednoj porodici, rediteljka i glumci otvaraju pitanja koliko su članovi porodice spremni da se suoče sa problemima, koliko toga prećutkuju i kakve posledice takva tišina ostavlja na njihove odnose.
Rediteljka Dajana Josipović ističe da ju je na izbor Martinićevog komada podstakla želja da istraži koliko porodica može da izdrži pod različitim pritiscima i kakav teret u takvim okolnostima nosi svaki njen član.
„Mislim da je porodica u ovom društvenom trenutku na velikom ispitu, na velikom testu. Zanimalo me je, i zbog nekih mojih ličnih motiva, da ispitam konstelaciju odnosa i pozicija u porodici i da li porodica, kao jezgro jednog društva, može pod pritiscima da izdrži“, kaže Josipović.
Iako naslov sugeriše tišinu za porodičnim stolom, rediteljka najavljuje da likovi u predstavi „sve rade osim što ćute“. U središtu priče nalazi se odluka o tome šta ćemo izgovoriti, šta ćemo prećutati i da li smo spremni da se suočimo sa posledicama prekidanja ćutanja.
„Ono čime ćemo se baviti jeste odluka da se prećuti, snaga da se prećuti, izbor da se ćuti i izbor da se u jednom trenutku ta ćutnja prekine. Da li ćeš je prekinuti i sa kojom svešću o teretu koji ćeš tim postupkom prebaciti? Sve to otvaramo kao pitanje u ovoj predstavi, a priču zaokružujemo pitanjem: da li, kada najviše govorimo, zapravo najviše i ćutimo?“, navodi rediteljka.
Ognjena Mićovića, koji tumači sina, privukla je nesigurnost čoveka koji se nalazi u životnom periodu kada se od njega očekuje samostalnost i zadovoljstvo sopstvenim izborima, dok on još uvek preispituje svoje odluke i traži unutrašnji mir.
„Nije siguran da li je doneo prave odluke, a već se nalazi u periodu života kada se od čoveka očekuje da je na svojim nogama i da je zadovoljan. On to duboko preispituje i traži šta bi mu bilo potrebno da bude u miru sa sobom“, objašnjava Mićović.
Prema njegovim rečima, neobična situacija u kojoj se porodica nalazi pokreće niz potisnutih emocija i nerešenih odnosa. Iza svega toga krije se pitanje šta je svakom članu porodice zaista potrebno od drugih i da li su spremni da to otvoreno kažu.
Jelena Šneblić Živković, koja igra majku, tišinu opisuje kao zatišje pred oluju, tokom kojeg se gomilaju nedoumice, istine, pitanja i neprijatnosti. Ona smatra da predstava podseća na važnost bliskosti i razgovora, koji se često izgube u svakodnevnim obavezama.
„Mnogo smo se mi ućutali. Koliko god da smo glasni, to ne znači da stvarno pričamo o suštinskim stvarima. Mnogo će nam biti važna ova predstava, nama kao pojedincima i kao ljudima koji čine porodicu“, ističe Šneblić Živković, ukazujući na značaj zajednički provedenog vremena, praznika, zagrljaja i osećaja da smo važni jedni drugima.
Mirko Pantelić u ulozi oca prikazuje čoveka koji ima snažnu potrebu da zaštiti porodicu, ali istovremeno teško uspostavlja komunikaciju sa njenim članovima. Njegov lik se opire promenama, a izbegavanje suočavanja sa problemima postaje način da se održi postojeće stanje.
„Svaka porodica ima konflikt. Način na koji se konflikti rešavaju jeste ono što pokušavamo da prikažemo kao loše ili dobro. Mislim da je rešenje u razgovoru, u priznavanju samog problema. Ukoliko ga priznamo, možda ga i rešimo, a ako ga ne rešimo, onda smo ga bar svesni i lakše s njim živimo“, smatra Pantelić.
Jana Bjelica Pavlović ističe da je uloga ćerke, iako nije pomenuta u naslovu, podjednako važna za razumevanje porodične dinamike. Svaki član porodice doprinosi njenim odnosima, dok prećutkivanje dodatno otežava međusobno razumevanje.
„Dosta prećutanog obično doprinosi tome da odnosi postaju komplikovaniji i da je u tolikoj tišini teško razumeti drugog. Ako izostane komunikacija, nemamo se čemu dobrom nadati. Ova priča je priča o jednoj porodici, ali mislim da je dovoljno univerzalna da bi se neke stvari mogle prepoznati unutar svake porodice“, zaključuje Bjelica Pavlović.
Nakon premijernog izvođenja 16. oktobra u 20 časova, publika će predstavu „Sin, majka i otac sede za stolom i dugo ćute“ moći da pogleda i u subotu, 17. oktobra, takođe od 20 časova.
