Sigurno ste puno puta čuli kako zimski praznici prolaze tek nakon Srpske Nove godine, da li ste znali zašto se ona proslavlja? Srpska Nova godina u svetu je poznata još i kao Julijanska Nova godina ili Stara Nova godina, proslavlja se 14. Januara po opšte prihvaćenom gregorijaskom kalendaru, a po Julijanskom je to zapravo – prvi januar.
Obično se proslavlja u Balkanskim zemljama, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, kao i pravoslavnim delovima Hrvatske, a zanimljivo je to da se proslavlja i u određenim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i u Galskim delovima Škotske. U Evropi je još obeležavaju države kao što su Rusija, Ukrajna, Belorusija, Jermenija, Moldavija i Gruzija.
S obzirom da je u Srbiji greogrijanski kalendar prihvaćen tek 1919. godine, u našoj zemlji je sve do tada slavljena Julijanska Nova Godina. Srpska Nova godina ranije se više dočekivala u sopstvenom domu, gde se pripremala svečana trpeza. Služila se vruća rakija, kuvano vino i krofne. Međutim, stari običaj je da se na ovaj praznik ljudi okupljaju i igraju narodne srpske igre. Tokom Osmanske vladavine bilo je zabranjeno proslavljanje i poštovanje srpskih tradicija, u početku novogodišnja skupljanja su bila tajna da Osmanlije ne bi doznale ali kako je vreme prolazilo iz straha sve manje su se održavali tako da je vremenom prestao ovaj običaj.
Na ovaj dan obeležava se i Obrezanje Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki. Srbi praznik posvećen obrezanju Isusa Hrista nazivaju i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na ovaj dan ponavljaju neki obredi svojstveni praznovanju Hristovog rođenja.
Svakako, ovo je još jedan praznik koji nam daje šansu da se porodica i prijatelji okupe za trpezom i lepo provedu, tako da vas i mi pozivamo da ga proslavite u krugu vaših najdražih.
