Глагољицу су створили Ћирило (Константин Филозоф) и његов брат Методије, мисионари из Солуна, средином 9. века. Њихов главни циљ био је ширење хришћанства међу словенским народима, а за то им је било потребно писмо којим би могли превести свете књиге на словенски језик. Ћирило и Методије су најпре створили глагољицу, која је била прилагођена гласовном систему старословенског језика.
Глагољица се првенствено користила међу Словенима у Великоморавској кнежевини, која је обухватала делове данашње Чешке, Словачке, Мађарске и Аустрије. Коришћена је и међу Хрватима, нарочито у приморским областима Далмације, где се задржала у употреби дуже него у другим словенским земљама. Коришћена је за превођење и писање црквених текстова, укључујући Библију, молитвенике и литургијске књиге. Ћирило и Методије су, заједно са својим ученицима, превели многе црквене текстове на старословенски језик, користећи глагољицу. Овај језик и писмо омогућили су да се хришћанске поруке пренесу словенским народима на њима разумљив начин.
Историјски Записи о Глагољици
Глагољица је прво писмо које су користили Словени за писање црквених текстова. Најстарији сачувани записи написани глагољицом датирају из 10. века.
Неки од најважнијих историјских записа о глагољици укључују:
Закон судниј људем: најстарији словенски правни документ.
Башчанска плоча: један од најпознатијих споменика писаних глагољицом, датира из краја 11. века, пронађена у Хрватској. Ова плоча садржи правни текст и сведочи о раном коришћењу глагољице у правне сврхе.
Кијевски листићи: фрагменти литургијских текстова из 10. века, пронађени у Кијеву.
Примерци Глагољице у Музејима
Неколико значајних примерака глагољице чува се у музејима широм света. Неки од њих су:
Музеј хрватских археолошких споменика у Сплиту, Хрватска: Чува Башчанску плочу, један од најважнијих артефаката глагољашког писма.
Национална библиотека у Прагу, Чешка: Чува Кијевске листиће, фрагменте старих глагољских рукописа.
Национални музеј у Софији, Бугарска: Има збирку старих глагољских рукописа, укључујући литургијске књиге из средњег века.
Ватиканска библиотека, Ватикан: Поседује значајан број старих славенских рукописа писаних глагољицом, укључујући и неке од најстаријих примерака.
Историјски записи и сачувани примерци у музејима широм света сведоче о значају овог писма у културном и религијском развоју словенских народа.
Илустрација: https://muzejsrpskogjezika.fil.bg.ac.rs/srpsko-pismo/
