Nekada Bečkerek i Petrovgrad, sada Zrenjanin, davne 1769. godine kao središte Dištrikta, dobija pravo na dve sajamske priredbe godišnje a nešto kasnije na još dve, tako da je svako godišnje doba počinjalo velikim vašarom. Potreba za pazarom, susretima svake vrste, pa i razbibrigom i veseljem činila je da se broj vašara povećava. Pored robe razne vrste tu su bili i alvari i pečenjari sa bogatom ponudom poslastica, a i neizbežno i veoma dugo ekskluzivno piće – pivo. Posebno u toplim letnjim danima vašara, svaki dobro obavljen posao zalivao se hladnim pivom, najpre iz najprostijih drvenih, a kasnije iznutra limom okovanih ledara.
Trenutak kada se u zamenu za krajcare i forinte od kafedžija preuzimala penušava krigla bio je i svečanost i čas za uživanje i sećanje.
Krajem tridesetih godina XX veka, vašari sve brže gube na značaju. Razvija se i specijalizuje trgovina pa sve to utiče da veliki vašari nestanu ali ostaje nostalgija za susretima sa povodom i zabavom te vrste.
1986.godine javlja se želja da se organizuje „nešto“ što će razbuditi ovu ravnicu u toplim letnjim danima.
Ubrzo zatim, okuplja se mala grupa ljudi: turistički i ugostiteljski radnici i novinari sa idejom da se organizuje masovna priredba koja ima turistička, privredna i kulturna obeležja sredine a da akcenat bude na onom što će rashlađivati letnju žegu, a zagrevati atmosferu – pivo.
Zašto baš pivo, pitaće se neki?
Zato što sem tradicije u njegovom ispijanju ovaj grad ima tradiciju i u njegovoj proizvodnji. Proizvodnja piva započela je na ovim prostorima davne 1745. godine.
Pivo je poteklo u Velikom Bečkereku, proteklo kroz Petrovgrad i ulilo se u Zrenjanin. Pivarski majstor Sebastijan Krajcezen je otvorio prvu radionicu za proizvodnju piva i od tada je prožimanje gradskog života i života pivare nastavljeno u kontinuitetu do današnjih dana.
1878.godine pivaru kupuje jedan od najvećih veleposednika u Vojvodini, Lazar Dunđerski, koji je značajno proširio pivaru. Doveo je tada najbolje arhitekte iz Praga koji su osmislili sjajan kompleks zgrada čiju je estetsku vrednost potvrdilo vreme.
Vrhunac kvaliteta zrenjaninsko pivo dostiže sedamdesetih godina XX veka, da bi osamdesetih godina dostigla svoj tehnički maksimum proizvevši 406.000 hl piva i tut- guta.
Krenuvši putem tranzicije i privatizacije, ista je uslovila pad proizvodnje, a ubrzo posle i prestanak rada. Sada čeka opet svoje vreme sa iskustvom dugim preko 260 godina. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog sećanja na te sretne dane jedne pivare, stanovnici Zrenjanina ne dozvoljavaju da se ova manifestacija prekine.
Manifestacija „Dani piva“, nastala je 1986. godine, u čast 240 godina proizvodnje piva u Zrenjaninu. Te prve dane piva organizovali su Turistički savez opštine i Ugostiteljsko preduzeće „Vojvodina“ uz nekolicinu entuzijasta. Gradom su počeli da defiluju fijakeri koji su točili besplatno pivo, pozivajući sugrađane na druženje i dobro raspoloženje. Svirali su i igrali dečji ansabli, deklamovali pesnici i slikali slikari, mirisala kraj Begeja riblja čorba… Iako je u početku sve podsećalo na vašar, polako se stvarala fizionomija budućih susretanja Zrenjaninaca sa brojnim gostima i svojim sugrađanima.
Manifestacija se održavala svake godine krajem leta. Priredbe su „seljene“ od poslednjih dana avgusta, do prvih dana oktobra, da bi se ustalile u poslednjoj nedelji avgusta.
Od tada, preko dve decenije, sve do današnjih dana, oko dvadeset hiljada dnevno privlači degustacija odličnih piva i u osnovi dva različita programa. Jedan je više ruralni, vašarski i razbarušen, a drugi više urban, ugladjen i „našminkan“.
Na otvorenom prostoru u najužem jezgru centra grada, na više bina, odvijaju se programi koji zadovoljavaju različita interesovanja, ukuse i uzraste.
Zrenjanin u tom periodu postaje festivalski grad, jer se uporedo odvija više manjih festivala, među kojima su: Međunarodni festival folklora „Lala“, Festival tamburaša „Prim za primom, festival sa pivom“, Festival tradicionalnog narodnog stvaralaštva „Banatske vredne ruke”, Međunarodni festival svadbenih običaja i Festival gajdaša, fluraša, dvojnica i okarina. Pored šarenila narodnih nošnji, održava se svakako već tradicionalno, takmičenje u brzom ispijanju piva i izdržljivosti litarske krigle pune piva. Sastavni deo programa manifestacije je i međunarodoni sajam preduzetništva „INOCOOP”, kao i mini sajam narodnih rukotvorina i starih zanata.
U vidu pratećeg programa, tokom održavanja zrenjaninskog festivala piva, na različitim punktovima, odvijaju se i sportski programi, kao što su košarkaški turnir, odbojka na pesku, skokovi u vodu s mosta, promocije borilačkih veština …
U slavu industrijskog prvrenca grada i napitka čije je ispijanje i poštovanje pod ovim podnebljem već vekovima, svake godine s novim idejama, uz zadržavanje onog što se pokazalo dobrim i što ljude ume da okupi, razveseli i opusti, zrenjaninska turističko-kulturna manifestacija ima pretenzija da preraste u istinski festival piva.
