Srpska pravoslavna crkva slavi danas Badnji dan koji je neizostavan deo božićnih običaja. Evo šta i kako danas rade domaćini u Srbiji, kada se unosi badnjak i kako se proslavlja Badnje veče… Srećni praznici!
Badnjim danom počinje božićno praznovanje. Slavi se dan uoči Božića i ujedno je poslednji i najstroži dan Božićnog posta. Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvo, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićne svetkovine.
Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena. Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami. Čim svane, loži se vatra i peče se pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan.Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jede riba, pasulj, kupus i suvo voće. Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripremaju prigodnu trpezu za Božić.
Prema običajima, ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Po badnjak idu muškarci iz porodice. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru i seče badnjak. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći u tri snažna udarca. Ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada.
Kad se badnjak donese, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, a onda se unese u kuću. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.
Na Badnje veče bi trebalo da ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa.
Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću. Prvo se celiva i maže medom, a nakon toga se pali i počinje “džaranje”. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči “koliko iskrica toliko srećica, koliko varnica toliko parica, zdravlja…”. To izgovara i položajnik koji ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i “džara” vatru.
Pečenica se unosi na ražnju. Uglavnom je dvojica nose, i jedan od njih prvo prelazi desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: “Dobro veče! Čestiti Božić, srećno Badnje veče!”
Domaćica i drugi ženski članovi porodice posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: “Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!”
Paganska verovanja naših predaka, pridavala su badnjaku natprirodna i božanska svojstva.
O tome svedoče i reči pesme:
“Oj, badnjače, badnjače, ti naš stari rođače,
Dobro si nam došao i u kuću ušao!…
Ti nam Hrista objavljuješ, njega slaviš i kazuješ!
Mili srpski badnjače, ti, naš stari rođače!…”
Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane, kaže da su kao “Božić i Badnji dan”.
Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.
POKLONI POD BADNJAKOM
Sa badnjakom se u kuću unosi i slama koja se posipa po celoj kući ili u prostoriji gde je postavljena trpeza. Slama simbolizuje onu iz pećine u kojoj se rodio Hrist i ona se posipa kako bi domovi ličili na Vitlejemsku pećinu. Ispod badnjaka ili u slamu, prema srpskim običajima, valja se ostaviti nešto poklona i slatkiša za decu.
Prema starom srpskom običaju, stariji kada unose slamu kvocaju, a za njima idu decu i pijuču. Domaćin nakon toga obilazi sve delove kuće bacajući u ćoškove po jedan orah.
Kvocanje i pijukanje ima posebno simboličko značenje. “Kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je Hristos došao da sve ljude sabere u jedno i ukrepi svojom ljubavlju, i kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom, jer je govorio: Ko je gladan neka dođe k meni i ja ću ga nahraniti, i koje žedan neka dođe k meni da pije vode žive”.
KAKO IZGLEDA VEČERA NA BADNJE VEČE
Nakon unošenja badnjaka i slame svi ukućani stanu oko stola na kome je večera i pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sednu za trpezu. Večera mora biti posna, a najčešće se priprema prebranac, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi… Kako se navodi u “Godišnjim običajima Srba”, od svih praznika tokom godine, kao i tako raznovrsnih i lepih običaja koji ih prate, Badnji dan i Badnje veče se izdvajaju po načinu svetkovanja, živopisnosti obrednih radnji i značenjima koja sadrži.
OVAKO SE SLAVI U NEKIM KRAJEVIMA SRBIJE
U većini gružanskih sela božićna slama nije se obnosila oko kuće, već se unosila pravo u kuću, pri čemu je onaj ko donosi slamu kvocao, a ostali bi pijukali da bi se legle kokoške. Zatim se slama prostirala po podu, da bi na njoj bila postavljena badnjedanska večera. U Paščanskoj dolini su za domaćinom, koji unosi slamu, išla deca govoreći: “Sve koke, jedan pjetao“, izražavajući tako želju da u nasadu preovlađuju pilice da bi bilo više jaja. Po slami unetoj u kuću nije se išlo bez čarapa, da ne bi izlazili naboji na nogama.
U šumadijskim selima se konopac u kojem je doneta slama ostavljao da bi sutradan, na Božić, polažajnik mogao da ga položi u krug i u njemu nahrani kokoške da ne bi išle dalje od kuće i da se ne bi gubile.
Po unošenju slame i njenom prostiranju po kući, svi bi se izuvali i obuvali čiste čarape. Svi ukućani bi istovremeno skidali obuću. Pri skidanju obuće vodilo se računa o tome da se nekome opanci ne prevrnu – da mu se sreća ne bi prevrnula. Posle izuvanja domaćin bi okadio kuću, badnjak i pečenicu, a ukućani bi upalili sveću, kad bi se molili, okrenuti ka istoku. U selima oko Drača u Gruži na istočni kućni zid stavljala se zapaljena voštanica u obliku svitka (uvojnice), pa, pošto bi je okadio tamnjanom kao i ukućane, domaćin bi održao molitvu.
Verovalo se da će neko od ukućana te godine umreti ako za vreme molitve zalaje pas ili zapeva petao.
Na prvi dan Božića dočekuje se položajnik – osoba koja će prva ući u kuću, odlazi se u crkvu na službu i pričest i jede prvi mrsni doručak. Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila Božićnog posta.
Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar: Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti. Želimo vam srećan Badnji dan i Badnje veče, i da ih provedete u miru i slozi, okruženi porodicom i prijateljima.
