Ove poslednje srede u 2022. godini imam posebno zadovoljstvo, da u ovim prednovogodišnjim danima euforije, porazgovaram o miru i balansu, a to je jedino važno za zdrav i uravnotežen život.
Ona je mlada, blaga, unosi mir i staloženost, da li joj je to donela profesija ili je jednostavno tako, stečeno rođenjem, saznajemo upravo od nje – Sara Popović, psiholog i Geštalt psihoterapeut.
Kada si shvatila da želiš da se baviš psihologijom/psihoterapijom?
“Što se tiče psihologije imam osećaj da sam to oduvek znala. Prva asocijacija na to mi je kada sam bila u osnovnoj školi, sećam se, bili smo u nižim razredima, čula sam, da ona deca koja su nevaljala idu kod psihologa. Ja sam se pitala zašto je to tako?, I želela sam da vidim šta se tamo dešava. Nisam tada imala priliku da idem kod psihologa, ali to mi je bilo veoma interesantno, jer tamo se priča, a ja sam uvek volela da pričam, nekako sam uvek bila okrenuta ka savetovanju drugarica, razgovorima o osećanjima i sećam se da se tu javila ta prva želja.
Ona se oformila na početku srednje škole. Išla sam na savetovanje kod jedne terapeutkinje i psihologa, pošto sam imala otpor ka učenju prirodnih nauka. Tada me je mama pitala da li bih htela da o tome porazgovaram sa nekim stručnim, čisto radi motivacije, i naravno , mene je to oduševilo. Sećam se dana kada sam otišla na svoje prvo savetovanje, iz uloge klijenta, sećam se i šta sam imala obučeno i zapamtila sam taj osećaj. Tada sam shvatila da je to-to, da želim time da se bavim. To sam i rekla toj psihološkinji.
Nakon kratkog vremena taj problem se rešio, a moja želja se iskristalisala. Nije dalje bilo nikakvih problema, upisala sam željeni fakultet. Na fakultetu je postojao i smer psihoterapije, tako da sam negde već znala kuda ću da idem, a Geštalt sam odabrala pri kraju fakulteta“.
Zašto si se odlučila za baš ovu metodu u moru drugih?
„Na fakultetu smo imali predmet Psihoterapijske škole, i u okviru tog predmeta, a i pored toga, organizovani su razni izborni predmeti i sekcije u školama. To mi je mnogo značilo da uvidim šta mi lično leži, jer to je ono prvo od čega polazimo, mi kao mladi terapeuti, kako bi izabrali pravac. Geštalt je zaista bio na prvi pogled ono što sam smatrala da je za mene. Kao prvo, profesorica je bila sjajna i njenu sam školu kasnije upisala, a sviđa mi se zato što je više od ostalih pravaca fokusiran na emocije.
Svaki pravac i te kako uvažava emocije, ali u Geštaltu je to nekako baš primarno. Ta reč, nemačkog porekla, znači celina i povezuje um, duh i telo. Jako mi se dopalo to što je uvek prvo pitanje – kako se osećaš? A gde u telu to osećaš? I meni je sve to nekako išlo. Na masteru smo već vežbali terapije i tada sam uporedo sa masterom upisala Geštalt u Beogradu, koji traje četiri godine. Moj fakultet je bio u Novom Sadu, tako je to nekako krenulo, sada sam na samom kraju, ostao mi je još jedan ispit i imaću i zvanje Geštalt terapeuta.
U obavezi sa školom imamo rad sa klijentima kako bi uopšte stekli zvanje, to je jedan od uslova. Praksa pod supervizijom je detaljan proces gde sa svojim mentorima delimo sve ono kroz šta prolazimo sa svojim klijentima. Na taj način stičemo iskustvo, a takođe smo u obavezi da i sami idemo na ličnu terapiju sve vreme. Možda sve to zvuči kao začaran krug, ali je izuzetno plodonosno kako za učenje tako i za lični rast i razvoj, jer najviše naučimo kada krenemo da radimo na sebi . Posle četiri godine sve shvatam, ne kao obavezu , već kao svojevrsnu mentalnu higijenu, kako bih i sama bila što bolja za svoje klijente“.
Da li možeš da se setiš kako si se osećala na prvoj terapiji u ulozi terapeuta?
„Da” – kroz osmeh kaže Sara.“ Drugarica me je povezala sa jednom devojkom, imala sam veliku tremu dok sam je čekala da dođe. Tada sam koristila jednu našu Geštalt tehniku kako bih se malo opustila. To je jedna “vođena fantazija” , kako mi to zovemo, a ustvari ,to je vraćanje tog nekog sadšnjeg trenutka. Zašto? Zato što sam ja od te treme već bila u nekakvoj budućnosti u svojoj glavi, pitajući se kako će sve to da ispadne?, da li će ona biti zadovoljna?, ali time što sam se tom tehnikom, koja je vrlo jednostavna, vratila u sadšnji trenutak, to me nekako opustilo i pripremilo za tu terapiju i sve je dobro prošlo. Pre početka ja sam počela da listam knjigu, i onda shvatila – pa toga nema u knjizi! I to je ono što je interesantno u terapiji, mi itekako moramo da učimo iz knjiga, ali zapravo mnogo toga se uči kroz iskustvo“.
Onlajn ili uživo, koja je razlika? Da li se može reći koji vid rada je bolji?
„Ljudi koji su se odlučivali za onlajn sesije, najviše su to birali u poslednje vreme zbog korone. Takođe, problem može biti vreme koje je potrebno izdvojiti za sesiju , često ne mogu da uklope razgovor sa poslom i drugim obavezama, a veoma često to je i inostranstvo, jer imam i klijente koji su našeg govornog područja, pa im više odgovara rad sa našim ljudima, ne samo zbog jezika nego i zbog cena terapije, koje su kod nas mnogo pristupačnije. Poređenja radi, smatram da je definitivno bolje raditi uživo. Rad onlajn i te kako ima efekta, i sama sam bila klijent na onlajn sesijama, ali uživo kontakt je neprocenjiv, kao i u bilo čemu drugom. Kada pričamo sa nekim telefonom ili uživo na kafi, uživo kontakt je zaista dragocen“.
Da li postoje neki problemi koji su se javili u ovo post korona vreme, kakvo je tvoje iskustvo?
„Mislim da se malo povećao broj ljudi koji idu na psihoterapiju, korona je nekako samo pogurala ljude na psihoterapiju. Naprosto morali su na neki način da se suoče sa sobom. Bili su sami kod svojih kuća i mislim da su lični razlozi veći nego što je to strah od virusa“.
Da li imaš svoj profil klijenata? Po čemu klijenti biraju terapeuta?
“Često čujem od starijih kolega da se spontano vremenom desi da se oformi ciljna grupa klijenata koji dolaze. Kod nas mlađih to nije tako. Ja bih trenutno sve prihvatila, jer sam vrlo radoznala i želim da radim sa što različitijom populacijom. Najčešće su se javljali studenti, teme su bile različite: partnerski odnosi, nedostatak motivacije oko učenja, često sam imala slučajeve gde je u pitanju kraj fakulteta, pa ostane jedan ili dva ispita i to se oduži i nikako da se završi, ali radila sam i poremećaje ishrane, sa ljudima koji su u procesu razvoda, problemi sa decom, zaista je bilo raznih tema i nisam još uvek definisala šta je ono što mi najviše odgovara“.
To što svoj posao radiš baš u svom gradu je slučajnost ili namera?
„Tako se nekako namestilo. Ja sam u to vreme bila u tri grada. Završavala sam fakultet u Novom Sadu, upisala edukaciju u Beogradu, a otvorila se šansa za posao u Zrenjaninu, radim u Centru za socijalni rad kao psiholog. Tu sam igrom slučaja ostala jer mi se dopalo i polako sam počela da razvijam praksu. Mogućnost onlajn prakse donosi mi klijente sa raznih strana i nekako sve to kombinujem, a usmerena sam na to da razvijam praksu u Zrenjaninu, to bih volela“.
Da li za kraj možeš da podeliš sa nama tu kratku vežbu koja vraća u sadašnji trenutak, koju si
pomenula?
„Postoje razne tehnike, preporučila bih i knjigu „Moć svesnosti” koju je napisao Džon Stivens. Tehnika je vrlo jednostavna, ona nam pomaže u situacijama kada smo uplašeni, nervozni ili pod nekom tremom, tenzijom. Potrbno je samo da se udobno smestimo u položaj koji nam odgovara, to meže biti sedeći i li ležeći položaj, i osvestimo svaki deo našeg tela i podlogu na kojoj se telo nalazi.
Fokusirati se apsolutno na svaki deo tela ponaosob i postepeno ići od jednog ka drugom, recimo od nogu ka gornjem delu tela. Zašto? Zato što na taj način energija nekako prostruji kroz telo i podseća nas da smo sada i ovde i da ništa drugo zapravo ne postoji nego ovaj sadašnji trenutak. To saznanje nas relaksira i time otklanjamo trenutno te neke blokade i mračnije misli, koje nas u tom momentu muče“.
Ova Zrenjaninka može vam pomoći da rešite neka neprijatna stanja koja se tiču vaših osećanja, a da
razgovor sa njom veoma prija svedočim i sama.
Sada stavljamo tačku na priče i zakazujemo sesiju čitanja u novoj godini. Uz alate koje je sa nama podelila Sara i preporučenu literaturu, sledeća godina može da počne i sada. Sve najbolje već je tu, neka tako i ostane. Srećna Vam Nova 2023. godina!
Autor teksta: Aleksandra Forotičan Rauški
