Otkrivamo kako možete da dobijete 1,5 miliona dinara

Otkrivamo kako možete da dobijete 1,5 miliona dinara

Tridesetogodišnji mladić iz Grocke ima plac od 100 ari i planira ozbiljno da se bavi poljoprivredom. Ne želi više da radi kod privatnika već sanja o svom gazdinstvu, ali mu je za ostvarenje sna potrebno bar 10.000 evra, piše Blic.

On ispunjava sve uslove da se prijavi na konkurs koji će Ministarstvo poljoprivrede raspisati 1. jula, a kojim država mlade poljoprivrednike podstiče sa maksimalno 1,5 miliona dinara (12.600 evra). Uslov je da obezbedi petinu planiranog novca za buduća ulaganja. Država će mu unapred dati ostatak (9.450 evra), Ministarstvo će pratiti investiciju, a troškove će kontrolisati na osnovu računa.

Izračunao je da za toliki novac može da iskopa bunar, ogradi parcelu, pripremi zemljište za sadnju lešnika, kupi sadnice i potrebnu mehanizaciju i pokrene celokupnu proizvodnju od koje prvi novac može očekivati kroz pet godina.

Država je i prošle godine na isti način pomagala mlade koji imaju između 18 i 40 godina. Tada je 667 poljoprivrednika od 738 kandidata dobilo po 10.000 evra, a ove godine Ministarstvo je povećalo maksimalnu subvenciju za 2.600 evra. Istraživali smo da li je moguće započeti posao u poljoprivredi sa tolikim novcem, šta je najisplativije i kada treba očekivati prvu zaradu.

Lešnik

– Prvo je potrebno uraditi analizu zemljišta i u zavisnosti od rezultata dodavati mineralna i hemijska đubriva. U toku godine potrebno je i nekoliko tretiranja kako bi se zasad zaštitio od bolesti i štetočina, a vrlo je važno i navodnjavanje. Lešnik zahteva oko 800 litara vode po kvadratu godišnje, od čega polovinu od aprila do septembra. Prvi minimalni prinos treba očekivati nakon četiri godine, a punu rodnost u devetoj, desetoj godini – objasnio je Oparnica za “Blic”.

Na jednom hektaru u punom rodu treba očekivati oko 3,5 tona lešnika. Imajući u vidu da je otkupna cena šest evra po kilogramu, godišnje treba očekivati prihod od dvadesetak hiljada evra.

Plastenik za uzgoj povrća

Prema analizi Srpske asocijacije menadžera, plastenička proizvodnja povrća mogla bi se pokrenuti sa 2.000 do 4.000 evra. Toliko košta kupovina plastenika i sistem za navodnjavanje kap po kap. Još oko 2.000 evra godišnje koštaju seme, radna snaga, tretiranje, ambalaža, transport do kupca. Proizvodnja povrća tokom cele godine zahteva i sistem za grejanje. Često su to improvizovane peći koje proizvođači sami naprave, ali se u ponudi mogu naći i profesionalni sistemi za grejanje koji koštaju oko 2.000 do 3.000 evra. Zaradu, skoro jednaku ulaganjima, treba očekivati već u prvoj godini s obzirom na to da se u plastenicima gaje jednogodišnje kulture, najčešće paprika, paradajz, rotkvice, salata…

Jagode

Opremanje jagodnjaka na zemljištu površine od jednog hektara, plus obezbeđivanje navodnjavanja kap po kap, plastenika, mlač folija, sadnica i đubriva, košta oko 12.000 evra. Već u prvoj godini može se očekivati pun rod, oko 25 tona jagoda, što može doneti zaradu oko 20.000 evra.

Već druge godine ulaganja u jagodnjak od jednog hektara padaju na oko 4.000 evra. Jedan zasad traje najviše četiri godine. Najveći problem je što sadnica jagode u Srbiji gotovo da nema, pa ih proizvođači uglavnom uvoze, najčešće iz Italije.

Tov junadi i koza

Najmanje košta uzgoj svinja, oko 2.000 evra, koliko je potrebno za kupovinu desetak komada. Za tov junadi od nekoliko grla potrebno je minimum 5.000 evra, a za podizanje male farme koza oko 4.500. Uslov je da postoji adekvatan objekat koji košta oko 3.000 evra. Ishrana u stočarstvu je najveći trošak i čini 70 do 80 odsto troškova tokom godine. Prednost su državne subvencije od 1.000 dinara po svinji, 10.000 dinara po govečetu u tovu i 7.000 dinara po ovci. Zarada već u prvoj godini može da bude i do 50 odsto od ukupne investicije.

Banke mogu da naplaćuju troškove kredita kroz kamatu

Klijenti banke dužni su da plate troškove kredita, pod uslovom da je banka jasno i nedvosmisleno dala podatke o njima. I dalje će biti praksa da se ova naknada zaračunava, a ona će morati da bude iskazana u procentualnom iznosu.

Poslednjih nedelja troškovi obrade kredita privlače pažnju javnosti, zbog sudskih presuda, pa se stav Vrhovnog kasacionog suda po ovom pitanju čekao.

– Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada usluga. Odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik obavezuje da plati troškove nije ništava ukoliko je ponuda banke sadržala jasne podatke o troškovima kredita – pravni je stav Vrhovnog kasacionog suda.

Međutim, uz ovu rečenicu ide i objašnjenje i na koji način se troškovi iskazuju.

– Troškovi obrade kredita mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz efektivnu kamatnu stopu.

 

Autor: Blic

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

All rights reserverd. Sva prava zadržana © 2018 RTV Santos