У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша 11. новембра 1918. године у 11.00 потписано је примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године. Тог дана не раде државни и други органи, привредна друштва као и други облици организовања за обављање делатности или услуга. Победу у Великом рату Србија је несразмерно скупо платила. У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала према попису из 1914. године, или 60 одсто мушке популације. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.
Дан примирја у Србији је државни празник, а свечано и на највишем нивоу се обележава и у земљама победницама, попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеленда и Белгије. Србија се са поносом и пијететом сећа на стотине хиљада цивила и ратника, невино и јуначки настрадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године – од 1914. до 1918. Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожена врста у Србији. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.
У Зрењанину се Дан примирја обележава полагањем венаца и одавањем почасти свим заслужним људима који су се борили.
